Свесветли празник Богојављења у манастиру преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву прослављен је Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум. Владици Науму су саслуживали: протојереј Жељко, протосинђел Игњатије, протосинђел Иринеј, јеромонах Јаков и ђакон Горан.

Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење, 6/19. јануара, свечано је прослављен у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски  у егзилу Г. Г. Артемије је том приликом у манастиру служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење епархијских клирика: архимандрита Варнаве, протосинђела Варсануфија и јерођакона Паладија.

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, свечано је прослављен Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Артемије.

Обитељ овог светогорског метоха је изашла у грчку јавност са кратким обраћањем (дана 9.1.2017, на блогу Актинес http://aktines.blogspot.rs/2017/01/blog-post_37.html)

Трећег дана Божића, 27. децембра/9. јануара, Света Православна Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана. Овај дивни сведок Христов и првомученик свечано је прослављен у катакомби Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г Максим

На празник Светог првомученика архиђакона Стефана, 27. децембра/9. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Ариљу

Други дан Божића Света Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част Њену.

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог). Због посебног значаја, у црквеним књигама назива се „Мала Пасха“

Велике тајне Божића српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје, у којима су главна обележја: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.

Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу.

Последња недеља пред Божић назива се Недељом Светих Отаца. Посвећена је старозаветним праведницима, Христовим прецима по телу. То су били хришћани пре Христа који су испунили Јеванђеље Христово. Живели су вером у долазећег Месију – Христа Спаситеља. У нашем народу се ова недеља назива „Оци“.