БОГОСЛУЖЕЊА

Светог оца нашег Јована Златоуста

Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине. Запечаћује пећину витлејемску, где Вечни као одојче у јаслима лежаше; и отвара нам изворе јорданске, где се сада Он исти са грешницима крштава, дарујући свету опроштај грехова преко својих пречистих удова.

СИНАКСАР НА КРШТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

По свом повратку из Мисира, Господ наш Исус Христос беше у Галилеји, у свом граду Назарету, где би васпитан, до тридесете своје године скривајући од људи силу и свемудрост свога Божанства. Јер код Јевреја не беше никоме допуштено да пре тридесете године има учитељско или свештеничко достојанство.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г.

Поводом храмовне славе Светог првомученика и архиђакона Стефана, 9. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Ариљу

Други дан Божића Света Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част Њену.

Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.

У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. He дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви.

Бадње вече и Божић свечано су прослављени у свим катакомбама епархије у егзилу. У наредном прилогу доносимо фотографије и видео записе са прослава у појединим катакомбама.

Најрадоснији хришћански празник, Рођење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, у нашем народу познат као Божић, свечано је прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт богослужио је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.