БОГОСЛУЖЕЊА

Свети Сава, оснивач Српске Цркве и први српски Архиепископ, свечано је прослављен у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници. Свету Архијерејску Литургију поводом Савиндана служио је Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Преосвећеном владици саслуживали су: архимандрит Варнава (Димитријевић), јеромонах Софроније (Ердељан) и јерођакон Паладије (Матић).

„Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне
себе, и узме крст свој и за мном иде.“

(Мат. 16, 24)

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви.

Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење (6/19. јануар), свечано је прослављен у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Симеона (Весића), јерођакона Паладија (Матића) и јерођакона Теоктиста (Вуловића).

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наумa, протосинђела Варсануфија (Стошића), протојереја Жељкa (Марића),

Трећи дан Божића света Црква је посветила светом првомученику и архиђакону Стефану, дивном угоднику Божијем који је први пролио своју крв за Господа Христа. Овом великом сведоку Христовом, верном до смрти, посвећен је манастир у Ариљу. Свог патрона манастир је и ове године свечано прославио светом Архијерејском Литургијом.

На трећи дан Божића, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, 27. децембра/9. јануара, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Владици Науму су на Литургији саслуживали: протосинђел Игњатије (Станић), јеромонах Симеон (Весић), јерођакон Дионисије (Морачанин) и јерођакон Теоктист (Вуловић).

У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. He дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви.