БОГОСЛУЖЕЊА

Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум осветио је, на празник Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља (24. феб./9. март), ново звоно за храм Светог Стефана деспота Српског у истоименом манастиру у Крњеву. Владици Науму су овом приликом саслуживали: настојатељ обитељи јеромонах Јаков (Купрешак), јереј Игор (Матијевић), јереј Ивица (Тасић) и јерођакон Дионисије (Морачанин).

Преподобном Симеону Мироточивом посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у Дежеви код Новог Пазара. На дан када Света Црква прославља спомен овог великог светилника рода српског, 13/26. фебруара, манастир је свечано прославио своју храмовну славу.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је у Недељу о блудном сину, 11/24. фебруара, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.  

Житије преподобног оца нашег Симеона Мироточивог (Стефана Немање)

Живот преподобнога до одрицања од престола

 

Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.

Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије је са својом пратњом боравио у канонској посети катакомбном Манастиру Свих Српских Светитеља у селу Гринбаху на најисточнијим падинама аустријских Алпа, од уторка 12. фебруара/30. јануара (Света Три Јерарха) до понедељка 18/5. фебруара.

Празник Сретења Господњег нас „подсећа на онај сусрет пре 2000 и нешто година када је Господа Христа као младенца од 40 дана сусрео праведни Симеон у јерусалимском храму, примио га у своје наручје и изговорио ону дивну молитву Сада отпушташ слугу Твога, Господе, у миру, по речи Својој, коју ми православни хришћани понављамо ево већ 2000 година сваког дана на вечерњој служби.

У суботу, 27. јануара/9. фебруара, ове године, у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка, одслужен је четрдесетодневни парастос блаженопочившој монахињи Агрипини (Пендић). Парастос је служио Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење: протосинђела Варсануфија (Стошића), јеромонаха Софронија (Ердељана) и јерођакона Пајсија (Марковића).

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.

На Великом вечерњу, уочи празника светог Григорија Богослова, 25. јануара/7. фебруара, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашио је у чин мале схиме искушеника поменутог манастира, Милована (Чворовића) из Београда.