БОГОСЛУЖЕЊА

Празник Сретења Господњег нас „подсећа на онај сусрет пре 2000 и нешто година када је Господа Христа као младенца од 40 дана сусрео праведни Симеон у јерусалимском храму, примио га у своје наручје и изговорио ону дивну молитву Сада отпушташ слугу Твога, Господе, у миру, по речи Својој, коју ми православни хришћани понављамо ево већ 2000 година сваког дана на вечерњој служби.

У суботу, 27. јануара/9. фебруара, ове године, у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка, одслужен је четрдесетодневни парастос блаженопочившој монахињи Агрипини (Пендић). Парастос је служио Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење: протосинђела Варсануфија (Стошића), јеромонаха Софронија (Ердељана) и јерођакона Пајсија (Марковића).

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.

На Великом вечерњу, уочи празника светог Григорија Богослова, 25. јануара/7. фебруара, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашио је у чин мале схиме искушеника поменутог манастира, Милована (Чворовића) из Београда.

Спомен Преподобног Максима Исповедника (21. јануар/3. фебруар) свечано је прослављен у минулу недељу у манастиру Свете Тројице у Кули Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије.

Светом Сави, првом Архиепископу српском, посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Жеровници на северу Косова и Метохије. На дан када Света Црква прославља овог најдивнијег сведока Христовог из рода нашег, 14/27. јануара, овај манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г.

Свети Сава, оснивач Српске Цркве и први српски Архиепископ, свечано је прослављен у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници. Свету Архијерејску Литургију поводом Савиндана служио је Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Преосвећеном владици саслуживали су: архимандрит Варнава (Димитријевић), јеромонах Софроније (Ердељан) и јерођакон Паладије (Матић).

„Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне
себе, и узме крст свој и за мном иде.“

(Мат. 16, 24)

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви.