ЧЛАНЦИ

У оквиру библиотеке „Савремено православно богословље“ као књига 1, изашло је у Београду 2010. године, треће допуњено издање књиге под називом „Катихизис – Основе православне вере“.

У овој књизи последње поглавље се односи на Опште Васкрсење и живот Будућег века. У том поглављу читамо следећи наслов (страна 181):

„Неки наши црквени модернисти непрестано увозе са Запада у нашу средину неке римокатоличко-протестантске модернизме. И у име тих кожних модернизама они чине бучне походе против благодатно-богочовечанског конзервативизма Православне Цркве. Не треба се варати: римокатолици су најрадикалнији модернисти, јер су темељ Хришћанства пренели са вечног Богочовека Христа на трулежног човека папу.

Увод

Ако би се један универзитетски образован грађанин Србије, који је неким чудом заспао почетком 1912. године, као српска верзија Рип ван Винкла[1] (посрбимо му име – нека буде у скоро дословном преводу: Родољуб Пужић), и пробудио се – не после 20 година као Рип, него после 100 година – у 2012-ој години, имао би и чему да се у Србији начуди.

ЧИЈЕ СУ ИМОВИНЕ СЦО У АМЕРИЦИ, КАНАДИ И АУСТРАЛИЈИ И ГДЕ ГОД СЕ НАЛАЗЕ СРБИ У РАСЕЈАЊУ

Питање власништва и ко управља некретнинама Црквено-школских општина, првенствено у Америци, јер ту се налазимо, је главно питање данашњице, односно оних чије су намере да та имања нелегално присвоје.

Браћо и сестре у Христу,

Још почетком прошлог века наш Свети Владика Николај, током свог боравка у Енглеској, саставио је Катихизис Источне Православне Цркве на енглеском језику и назвао га је Вера Светих. Тај Катихизис је касније штампан у Химелстиру (Немачка) 1984. године у 12-ој књизи сабраних дела Епископа Николаја која је издала Епархија Западноевропска.

„Истина увијек побјеђује!
Истина, што се дубље у земљу закопава,
све славнија васкрсава.“
Народна Пословица

„Арапско пролеће“ које је прерасло у крваву „арапску јесен“ уопште није крило злослутне црте тог новог социјалног поретка, чију су градњу од самог почетка кризе представници слуга светске финансијске елите активно призивали тврдећи да ће „са њим свет изаћи другачији“. Саркози, Атали, Кисинџер и Со – сви су једногласно упорно натурали исту мисао: ако не буду формирани органи за светску контролу, свет ће да потоне у хаос.

Новонастала реалност, која се нашла у потпуној противуречности са идејом националне државе, на крају је довела до питања бесперспективности светског национализма, који је изражаван кроз политички ционизам, и потребе трагања за новим „израелским идентитетом“. Дискусије које су вођене у јеврејској заједници биле су оштрије што је она била различитија: ционисти су стали насупрот јудејаца, ортодоксни Јевреји – насупрот Јеврејима из белог света, конзервативни јудеизам – насупрот реформистичком, и т.д.

Писмо је написао Александар Јовановић, капетан-пилот Боинга 747-400, а тренутно капетан-пилот Боинга 747-800 тренутно највеће летелице на свету (тежина 415 тона, вредност 315 милиона долара). Александар је прелетео до сада 20 милиона километара (за 17 година на Боингу 747) иобишао земаљску куглу много пута, радећи за једну од највећих компанија за превоз терета и роба са седиштем у Луксембургу.

„Је ли им′о Србин каквог брата
Да му вјерно вјерну руку хвата,
У невољи, кад му пропаст пр′јети
Да с њим гине и с њим да се свети,
Да му чује лелек и јауке,
Па слободи да рашири руке?