Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Свети владика Николај: Недеља месопусна

НЕДЕЉА МЕСОПУСНА

Јеванђеље о Страшном Суду

Матеј 25, 31-46. Зач. 106.

Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти.

Манастир Светог Симеона Мироточивог у Дежеви свечано прославио своју храмовну славу

Преподобном Симеону Мироточивом посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у Дежеви код Новог Пазара. На дан када Света Црква прославља спомен овог великог светилника рода српског, 13/26. фебруара, манастир је свечано прославио своју храмовну славу.

Проф. Сергије Тројицки: Канони и источни папизам

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2003, БРОЈ 4 (44), СТРАНЕ 61-75.

У нашем чланку „Теократија или цезаропапизам“ (Весник руског западно-европског патријарашког егзархата, бр. 16) напоменули смо да се међу питањима која будући Васељенски сабор треба да реши, поред питања односа Цркве и државе, налази и, са њим тесно повезано, како историјски тако и догматски, питање о источном папизму, јер нерешавање овог питања представља узрок ненормалних односа међу Православним аутокефалним Црквама.

Недеља о блудном сину у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је у Недељу о блудном сину, 11/24. фебруара, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.  

Преподобни Симеон Мироточиви

Житије преподобног оца нашег Симеона Мироточивог (Стефана Немање)

Живот преподобнога до одрицања од престола

 

Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.

Свети Владика Николај: Недеља o блудном сину

НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА

Јеванђеље о блудном сину

Лука 15, 11-32. Зач. 79.

Бескрајна љубав Божија према људима показује се у превеликом стрпљењу, у превеликом праштању и у превеликој радости. Таква љубав може се уподобити на земљи само љубави материнској. Ко има веће стрпљење према ма ком живом створу на земљи него мајка према своме детету?

Недеља митара и фарисеја у манастиру Свих српских Светитеља у Гринбаху

Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије је са својом пратњом боравио у канонској посети катакомбном Манастиру Свих Српских Светитеља у селу Гринбаху на најисточнијим падинама аустријских Алпа, од уторка 12. фебруара/30. јануара (Света Три Јерарха) до понедељка 18/5. фебруара.

Празник Сретења Господњег у манастиру Свих српских Светитеља у Гринбаху

Празник Сретења Господњег нас „подсећа на онај сусрет пре 2000 и нешто година када је Господа Христа као младенца од 40 дана сусрео праведни Симеон у јерусалимском храму, примио га у своје наручје и изговорио ону дивну молитву Сада отпушташ слугу Твога, Господе, у миру, по речи Својој, коју ми православни хришћани понављамо ево већ 2000 година сваког дана на вечерњој служби.

Chorepiskop Nowobrdowski i Panoński MAKSYM: Teologiczne podstawy, sens istnienia i misja Eparchii Raszko-Prizreńskiej i Kosowsko-Metochijskiej na wygnaniu[1]

Władca nasz Jezus Chrystus, kamień węgielny (Dz 4,11) i fundament (1 Kor 3,11) naszej wiary, naszego zbawienia, naszego bogosłowia, naszej Cerkwi, Swoim przyjściem na świat przyniósł (nie tylko) Swoją Boską naukę upadłemu rodowi ludzkiemu, ale również to, co jest najcenniejsze, cenniejsze od wszystkich wartości – Samego Siebie.

Подсећање: Писмо владике Артемија премијеру Републике Србије г-ну Зорану Живковићу

ГЛАСНИК КиМ број 162, 24. јун 2003. године

БЕОГРАД

Поштовани Г-не Председниче,

Одавно уговарамо да се сретнемо и поразговарамо о проблемима Српскога народа у целини, посебно оном који још увек живи и опстаје на Косову и Метохији, Рашкој области.

Свети Владика Николај: Недеља цариника и фарисеја

НЕДЕЉА ЦАРИНИКА И ФАРИСЕЈА

Јеванђеље о правом и неправом богомољцу

Лука, 18, 10-17. Зач. 89.

Човек неки изађе у шуму, да избере једно дрво за јапију. И виде два дрвета једно поред другог. Једно беше глатко и витко, али са трулом срчиком унутра; друго беше споља рапаво и неизгледно, али са здравом срчиком унутра.

Четрдесетодневни парастос монахињи Агрипини (Пендић)

У суботу, 27. јануара/9. фебруара, ове године, у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка, одслужен је четрдесетодневни парастос блаженопочившој монахињи Агрипини (Пендић). Парастос је служио Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење: протосинђела Варсануфија (Стошића), јеромонаха Софронија (Ердељана) и јерођакона Пајсија (Марковића).