Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе
Јеванђеље о разделењу стада у присуству Пастира
Јов. 12, 1-18. Зач. 41.
Ко доноси радост дому једном? Добар гост.
Ко доноси још већу радост дому једном? Пријатељ дома.
Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.
Јеванђеље арханђела Гаврила
Лука, 1, 24-28. Зач. 3.
Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.
Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечје дом је Његове највеће радости. Ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.
Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2021, бр. 41-42 (107-108), стр. 27-110
Ову студију посвећујем свим православним Србима који су страдали као мученици од Рима, Турака, комуниста и усташа западно од Дрине због одбране своје Вере и свог Српства1
Пета недеља Часнога поста – Глувна посвећена је великој покајници и равноангелној светитељки Преподобној матери нашој Марији Египћанки. Ову велику угодницу Божију као своју небеску заштитницу прославља Информативна служба Епархије рашко-призренске у егзилу. На дан њеног спомена, у недељу 2. априла, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски
Љубљена браћо и сестре! Данас хоћу да вам испричам и донекле разјасним данашње читање из Апостола и Јеванђеља. Из Апостола је читан део посланице светога апостола Павла Јеврејима о очишћујућој сили крви Христа Спаситеља. Који се принео у жртву Богу Оцу за грехе читавог света (Јевр.
Јеванђеље о служби и страдању Сина Божијега
Марко, 10, 32-45. Зач. 47.
Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.
У понедељак четврте недеље поста, на дан спомена Преподобног Бенедикта Нурсијског, 27. марта ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши уз саслужење протосинђела Бенедикта (Прерадовића), протосинђела Варсануфија (Стошића) и јерођакона Георгија (Радојичића).
Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере
Марко 9, 17-31. Зач. 40.
Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.
УКрстопоклону недељу, 19. марта, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву представљена је књига „Обнова цркве Самодреже 1928-1932.“.
На промоцији су говорили Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум, протосинђел Дамјан (Ковачевић) и уредник књиге Зоран Ђорђевић.
Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2009, бр.1-2 (65-66), стр. 73-86
На Земљи планети и у читавој Васиони постоје Божји и људски закони без којих поредак није замислив. Помоћу закона и одређених правила свака људска установа, оличена као
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
