Ситуација у Епархији-рашко призренској одавно није била сјајна. Некима је то можда и познато, некима није. Али пратећи ових дана један серијал текстова о томе шта се заправо дешавало у Епархији протеклих година, добијамо јасну слику да у СПЦ постоје двоструки аршини. И да је Синод некоме мајка, а некоме маћеха.
Рајица М: Непокорност не мора да буде непослушност
Непокорност србског духа не мора да буде и непослушност. Коме покоран томе и послушан. Богу се треба више покоравати него људима. Ми Срби нисмо непослушни Божији синови, напротив послушни смо Богу у Тројици. Жудимо за миротворачким блаженством и Божијим усиновљењем. Послушни смо богоугодном човеку, али нисмо покорни никаквој сили која не долази од Бога.
Олга Четверикова: Технологије Ватикана
Финансијско наличје духовне експанзије Запада у Русији: технологије Ватикана
Кораци, усмерени у правцу зближавања Русије са НАТО и промене лика тог војног блока у очима руске јавности, чине се паралелно са покушајима да се Русија удене у духовни простор западне цивилизације. То се на највидљивији начин испољава на примеру развоја односа са Ватиканом.
Мина К: Издаја
Јасно је да је СПЦ дубоко згазила у свејерес екуменизма, европејства, папофилије, и сличних ствари које сатиру верни и национални идентитет. Србија се годинама уназад уништава, кроз своје институције. Економија, привреда, пољопривреда, војска, и сада и Црква. Ништа од тога није остало неокрњено. Косово као духовна ризница Србије, пало је у руке Албанцима.
Анти-екуменистички блок: О Хришћанима који одају пошту умрлим јеретицима
СВЕТИ КАНОНИ СУ ВЕОМА СТРОГИ ПРЕМА ХРИШЋАНИМА КОЈИ ОДАЈУ ПОШТУ УМРЛИМ ЈЕРЕТИЦИМА (пдф)
Петровдан у Леушићима
На велики празник славних првоврховних апостола Петра и Павла по благослову Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренсог и косовско-метохијског у егзилу г.г. Артемија, организована је саборна прослава у новооснованом манастиру Светог Преображења Христовог у селу Леушићи на планини Рајцу, код Горњег Милановца.
На имању и у кућу, која полако прераста у манастир, пре три недеље по благослову епископа Артемија уселило се мало сестринство на челу са монахињом Варваром.
Архим. Симеон: Обнова и „обнова“ српских светиња на КиМ
Увод
Доносимо текст Архимандрита Симеона настао 2005. године који за тему има Модел обнове цркава на Косову и Метохији који је покушавала да наметне тзв. међународна заједница, као и Модел обнове који је примењивала Епархија рашко-призренска, као власник, чувар и творац тих светиња.
Текст несумњиво има везу и са данашњим временом, што пажљивим читаоцима сигурно неће промаћи.
Четврта недеља по Духовдану у Љуљацима
У четврту недељу по Духовдану Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерeјску Литургију у љуљачкој обитељи светог Јована Претече.
Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије између осталих и настојатељ манастира светог Антонија Великог код Пирота, протосинђел Јаков са својим сабратом јерођаконом Натанаилом, који је на овој Светој Литургији од стране Његовог Преосвештенства рукоположен у чин јеромонаха.
Ивањдан
Свети Никита Ремезијански у Белој Паланци
На велики хришћански празник Ивањдан, када прослављамо највећег међу рођеним од жена (Мт. 11, 11), светог Јована Претечу, Света Црква слави и спомен једног великог угодника Божијег, који у нашем верном народу није довољно познат. У питању је свети Никита Ремезијански (335 – 414), епископ Ремезијане, некдашњих Извора, а садашње Беле Паланке код Пирота.
Ана Филимонова: Де факто признање Косова
СЛАВЉЕ СЕПАРАТИЗМА. ДЕ-ФАКТО ПРИЗНАЈА КОСОВА ОД СТРАНЕ СРПСКИХ ВЛАСТИ
Најновија рунда преговора Београд – Приштина, пета по реду, која је започела у Бриселу 8.03.2011, завршава се српским де-факто признањем независности Косова. 2. јула су српске власти дозволиле шиптарима слободно кретање (уз прихватање личних докумената које издаје Приштина), Приштини су предали фактички потпуне компетенције у сфери издавања докумената о грађанству, а признају се и дипломе Приштинског универзитета, издате после 2008.
Рајица М: Без Краља не ваља
Без краља не ваља а како би нам било с њим показа се на Газиместану. Седамдесетогодишњи вакуум између Краља и народа донесе, сасвим очекивано и извесна удаљавања. Краљ је у међувремену постао европејац који не зна србски језик а народ је гажен чизмом комунизма и његовим наставцима постао жељан слободе и истине и најобичнијег људског живота достојног човека.