Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе! Христос Воскресе! Ваистину Воскресе! Χριστὸς Ἀνέστη! Ἀληθῶς Ἀνέστη! Christ is Risen! Truly, He is Risen!

Богојављење у Љуљацима

Празник Крштења Христовог (Богојављење) прослављен је у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима у духу наде да ће једномислије у Цркви, у наредном периоду, бити обновљено и поново рођено. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије уз саслужење осам свештеномонаха и свештенођакона.

Горица Т: Занемела Грачаничка звона

„Ој давори, ти Косово равно,
Шта си данас дочекало тужно…“

Занамела су звона Грачаничка. Занемела тишином која пара разум и досеже до сваког срца које Бога у себи носи. Занемела су људском злобом и слабошћу које се изливају из оних који су требали бити светилници и пастири СрБски.

М. Салаатил: Саборност или колективизација Цркве

САБОРНОСТ[1] ИЛИ КОЛЕКТИВИЗАЦИЈА[2] ЦРКВЕ?  
 

„Чујте небеса и слушај земљо; јер Господ говори:
Синове одгојих и подигох, а они се одвргоше од мене.
Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега,
а Израиљ не познаје, народ мој не разумије.
Да грешног народа! (Ис 1, 2-4.)

Ђакон Александар Љ: Владика је прогнан – и ми смо!

ПУТ И СТРАНПУТИЦА

Бог се јави!

У Име Оца И Сина и Светога Духа

Браћо и сестре Светосавци будући да се свакодневно додају клевете на клевете и да се зло умножава осећам дужност и потребу да Вама Боготражитељима упутим пар речи а Ви поступите по разуму своме и по слободној вољи од Господа вам дарованој.

Рајица М: Србији треба глава одсечена у Радовањском лугу

СВЕ ЗА ХРИСТА ХРИСТА НИ ЗА ШТА!

Ми који смо остали нерасрбљени Срби, који смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа, у Христову смрт и Васкрсење, и све вредности овога света превредновали у другоразредне садржаје пролазног биолошког живота, у складу са захтевом који време изнесе пред нас, дужни смо да једнодушно поручимо Преосвећеном Епископу Артемију: Пастиру Добри, наш живот и све наше наде, још нашим мудрим прецима пресељене су са земље на небо, одакле и Спаситеља, Господа Исуса Христа очекујемо.

Литургија у Љуљацима 16-1-2011

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије служио је у недељу, 3/16. Јануара, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење осам свештеномонаха и два свештенођакона. На Литургији је присуствовао верни народ из свих крајева Србије. Особиту пажњу овог празничног дана, привукли су бројни верници из Ниша који су по први пут у већој групи дошли у љуљачку светињу да са Владиком Артемијем, Његовим монаштвом и осталим поборницима Истине и Светог Предања, поделе недељну празничну радост и укрепе се духом који извире из овог најновијег извора живе воде Православља.

Катакомбне Литургије 14-1-2011

На дан када Света Црква слави Обрезање Христово и великог угодника Божијег Светог Василија Великог, Свете Литургије су, у скромном катакомбном амбијенту, служене и у Новом Пазару, Житковцу и Штрпцу.

У Новом Пазару је Свету Литургију служио Јеромонах Висарион (Шуловић) уз саслужење Јерођакона Павла (Дрековића). У Житковцу је Литургију служио Јеромонах Евтимије (Милентијевић).

Нова година у Љуљацима

Троструки празник – Обрезање Господа нашега Исуса Христа, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јована Крститеља је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Г. Артемије, уз саслужење осам свештеномонаха и два свештенођакона.

После Свете Литургије одслужен је молебан пред почетак Нове године, а затим је Владика пререзао славски колач данашњем слављенику монаху Кипријану, сабрату црноречког братства у егзилу.

Сила се Божија у немоћи показује

У војном кампу грчког КФОР-а, након мартовског погрома 2004. прибежиште је пронашла малена породица Николић, слепа и непокретна старица Данијела са своје две кћерке, Сантипом и Лилијаном. Некада бројна, угледна и богата породица Николић из Урошевца, свела се на ове три жене, крхке и немоћне, али снажне духом и молитвом.

Саопштење Црквеног Одбора ЦО Лепосавић

Као народ ове епархије и парохије, и као Црквени Одбор Црквене Општине Лепосавић, са дубоким жаљењем морамо констатовати да све што се дешавало и што се и даље дешава у нашој епархији, као и у нашој цркви (прогон нашег епископа Артемија, верног монаштва и свештенства, као и верног народа), подсећа на године када је комунизам био на свом врхунцу, и када је црква живела и опстајала у тешком прогону.

Др Миодраг Петровић: Саборска одлука о Епископу Артемију

Дешавања у вези са питањем „случај Артемије“ дугогодишња су, бременита и мало коме непозната. У томе се исувише далеко стигло тако да сада више треба размишљати о изазваним последицама него о измишљеним узроцима тог случаја. Јер, о узроцима су више мислили утицајни појединци из црквених и политичких кругова.

Јерођакон Дамјан: Пета Божија заповест

Пре годину дана пожелели смо једни другима срећну Нову 2010. годину у нади да ће нам у њој све бити свето и честито и миломе Богу приступачно. Но нажалост, сем канонизације светог Аве Јустина мало је тога било светог и честитог, а понајмање је миломе Богу било приступачно.