Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Жељко Которанин: Неканоничност премештаја Епископа

Доносимо текст настао пре више година, који, међутим, од своје актуелности ништа није изгубио. Напротив.

Треба се присетити само премештаја Епископа банатског Атанасија Јевтића у Епархију херцеговачку, на сопствени захтев, што је био један његов, релативно давно начињен, озбиљан канонски преступ.

Иза тога преступа уследило је затим мноштво других.

Писмо Пустињака Подвижника

 

Недавно смо објавили интервју који је грчка агенција Ромфеа обавила са г-ном А. Јевтићем.

Интервју, објављен 15. јуна 2010, изазвао је тада велику пажњу грчке црквене јавности.

Доносимо у наставку писмо Пустињака Подвижника настало поводом поменутог интервјуа.

Недеља месопусна у Љуљацима

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је у Недељу месопусну (27. фебруара) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење 8 свештенослужитеља. Поред бројног монаштва Литургији су присуствовали и бројни верници из свих крајева Србије. После Свете Литургије Владика је пререзао славске колаче двојици слављеника: Јерођакону Мартинијану и монаху Симеону који су тог недељног дана прослављали своје имендане.

fusnote

Za dodavanje automatski fusnote u tekstu potrebno je dodati komandne tagove

{ footnote } { /footnote }
[bez razmaka od zagrade, vidi u editoru]

na mestu gde zelis fusnotu, a izmedju tagova upisati text te fusnote.  Automatika ce dodati redne brojeve kako su dodavane fusnote… Samo jos da nadjemo gde se prevodi ovo Footnotes na srpski…

Једна од Лазаревих: Досије „Девине Воде“

„Чекајући јутро свесрпско да сване,
и да видовдански огласе се петли,
кад звезда водиља знак дадне, засветли,
опет ћу обићи Високе Дечане,
на Јутрење поћи, да затекнем браћу,
причест од њих примим, загрлим Стефана,
па да ме научи како ћу и шта ћу,
након шест векова овог Видовдана… “

zisis

Протојереј Теодор Зисис: Артемије је канонски Епископ

Говорећи у гостопримници солунског храма св. Антонија у недељу 2-1-2011, Протопрезвитер Теодор Зисис упутио је апел архијерејима да се не задовољавају речима против екуменизма, већ да траже иступање Грчке Цркве из ССЦ и Дијалога са Папистима.

Рекао је између осталог:

„Имамо потребу за лицима као што је прогоњени епископ Артемије, борац, за лицима пророчким.

Црква као заједница обожења

Са сајта Православни Апологет доносимо превод текста о еклисиологији светог Григорија Паламе, и коментар Уредништва о одлуци рашчињења Епископа Артемија.

Еклисиологија светог Григорија Паламе[1]

Већ смо говорили о томе, да се кроз учешће у Христовим тајнама човек причешћује Његовом нетварном енергијом и сједињује с њим у једно тело и један дух.

Прва три месеца

Навршило се три месеца од почетка рада сајта Епархије рашко-призренске у егзилу на адреси www.eparhija-prizren.org.

Сајт се појавио у јавности након повратка Епископа Артемија у своју Епархију и одслужене Литургије у манастиру Дубоки Поток.

Тај догађај изазвао је узбуну међу Синодалцима и Патријархом, те се они нису либили да замоле Тачија и његове „саборце“ да пошаље своју полицију на Епископа Артемија и голоруко монаштво, како би их (коначно?)

Рајица М: Пастиру Добром и верним оцима

СРБИНЕ БРАТЕ! МУШКИ СТОЈ! С ТОБОМ ЈЕ БОГ!

Србине Брате! Два века те није у целости, пројављујеш се тек у назнакама, по прикрајцима и засенцима. Од како те обезглавише у Радовањском лугу обезглављен спаваш на сунчаном Опленцу док ти скалп тамнује у Стамболу. Обезглављеним телом месечариш кроз тамну балканску ноћ док ти се туђинске главе докотрљавају на рамена.

Јеромонах Максим: Црква и савремено „Евхаристијско богословље“

Црква је Царство Небеско на земљи, оно које јесте и које ће доћи. Она је Царство Небеско ничим другим до благодаћу, благодатним творачким и спаситељним, васкрситељним силама Христа Бога, на Коме Црква почива и благодаћу Бога Духа Светога, који Цркву саздаје и утемељује у Христу. Та благодат, те божанске, нестворене енергије Светотројичнога Бога управо су Сам Бог који њима дејствује, оприсутњујући Себе управо енергијама, а не суштином, која је увек трансцендентна.

Римокатолички богослови у Руској семинарији у Француској

Управник папистичке школе св. Sulpice, Issy-les-Moulineaux, Abbe Didier Bert, са својим наставницима и четрдесет ученика, посетио је 25. јануара 2011. Руску Православну богословску школу у Француској.

Претходно је пре годину дана руска делгегација посетила ову римокатоличку семинарију – Les séminaristes d’Issy-les-Moulineaux en visite au séminaire orthodoxe.