Недавно је објављен разговор који је Сава Јањић из манастира Високи Дечани почетком 2006. године водио са шефом шиптарског Преговарачког тима Бљеримом Шаљом.
Овде можете преузети аудио-запис и транскрипт разговора.
Разговор је, наравно, вођен без благослова па чак и знања, надлежног Архијереја Епископа Артемија. Но, то није било ништа необично за главног актера овога разговора С.
Антихришћанску теорију непротивљења злу, што је у својој изопаченој и наказној суштини подразумевало и непротивљење греху, несрећни Лав Николајевич Толстој породио је, као ишчадије руске културе, а у руском православном и културном миљеу крајем 19. века. Такво учење било је (и остаје, занавек) апсолутно неправославно, и чак антиправославно, јер „још до крви не дођосте борећи се против греха“ (Јевр.
ПОСТОЈИ СЛОГА НА ШТЕТУ,
А ПОСТОЈИ И РАЗДОР НА КОРИСТ
АРТЕМИЈЕ
Епископ Рашко-призренски
у егзилу
13.10.2010.године
Ман. Шишатовац
Један од основних постулата православне еклисиологије и један од основних фактора који доприноси правилном функционисању Цркве, не као некакве идеолошке организације, већ као живог организма, напајаног Богочовечанским благодатним и животворним енергијама главе Цркве – Христа, јесте саборност. Саборност је испуњење самог предназначења Цркве, као иконе, носиоца и пројаве оне унутар-тројичне саборности, свезане савршеном љубављу и једносушним јединством.
Пре пар дана десеторица избеглих монаха-клирика примили су Оптужнице подигнуте од стране Црквено-судског Тужиоца Епархије Рашко-призренске протојереја-ставрофора Милорада Цветковића. У оптужницама, које изобилују неистинама, клеветама, извртањем чињеница, а по саставу и садржини су правно неписмене, епархијски Тужиоц предлаже Црквеном суду да казни:
Посматрајући догађаје нашег времена, долазимо до закључка да је време у коме живимо – време недостатка страха Божјега код људи, време богоодступништва, време очекивања страшног гнева Божијег. На то нас наводи општа поплава греха и то оних најтежих попут содомског греха – греха због кога је Бог строго казнио древне градове Содому и Гомору, пославши на њих сумпорну огњену кишу.
У „Печату“ бр. 126 од 6. августа 2010. године на стр. 32. објављено је писмо епископа бачког г. Иринеја (Буловића), упућено г. Милораду Вучелићу, директору и одговорном уреднику тог угледног и веома читаног листа, са молбом да објави „коментар“ владике др Атанасија (Јевтића) поводом текста госпође Наташе Јовановић под насловом „Вунена времена“ („Печат“, бр.
У наредном прилогу доносимо текст „Православна забринутост поводом Равенског документа“, аутора проф. др Димитрија Целенгидиса.
Професор Димитрије Целенгидис предаје догматско богословље на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. Текст „Православна забринутост поводом Равенског документа“ проф. Целенгидис прочитао је на једнодневном Симпозијуму одржаном 20.
Обавештење-сагласност Јеромонаха Бенедикта
Будући да поједина средства јавног информисања, преносећи догађаје о саслушању протераних монаха из ЕРП, помињу да се једино Јеромонах Бенедикт није појавио на саслушању, чиме се стиче утисак да сам примио позив, а дa се нисам одазвао, што није тачно, имам потребу да се огласим тим поводом.
Део окривљених монаха-клирика поднео епархијској комисији за саслушање своју саборну и једнодушну изјаву у писаној форми
Део избеглог монаштва Епархије рашко-призренске (свештенослужитељи, тј. свештеномонаси и свештенођакони, свеукупно њих 17 на броју) позван је, актом привременог Администратора Епархије рашко-призренске, Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија да, на основу чл. 218 Устава СПЦ и ст.
У наредном прилогу доносимо одговор избеглог монаштва Епархије рашко-призренске на јавно писмо Митрополита Амфилохија, објављеног 24. августа текуће године на званичном сајту Епархије рашко-призренске под називом: „Митрополит Амфилохије о избеглим монасима и монахињама: Чега се паметан стиди, тиме се неразуман поноси”. Писмо-одговор је најпре било упућено уредништву званичног сајта Епархије рашко-призренске, са молбом да се објави на сајту Епархије.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
