ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2009, број 1-2 (65-66), стр. 37-59

Kонференција европских цркава, коју чине готово све Помесне Православне Цркве, протестантске, англиканске, старокатоличке и друге заједнице, и Савет европских бискупских конференција, који чине све римокатоличке бискупске конференције у Европи, усвојили су, потписали и предложили свим „Црквама“ у Европи да усвоје и прилагоде „локалним потребама“ Екуменску Повељу.

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.

Празник Света Три Јерарха свечано је прослављен у манастиру Свете Тројице у Кули Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Владики Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим и више свештенослужитеља епархије.

На Бденију, уочи празника Света Три Јерарха, 11. фебруара, у манастиру Свете Тројице у Кули, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушеника ове обитељи Луку (Костадиновића). Новом монаху Владика је дао монашко име Василије, по Светом Василију Великом.

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.

НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА

Јеванђеље о блудном сину

Лука 15, 11-32. Зач. 79.

Бескрајна љубав Божија према људима показује се у превеликом стрпљењу, у превеликом праштању и у превеликој радости. Таква љубав може се уподобити на земљи само љубави материнској. Ко има веће стрпљење према ма ком живом створу на земљи него мајка према своме детету?

У среду, 8. фебруара, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама Светом Архијерејском Литургијом свечано је прослављен спомен Преподобних Ксенофонта, Марије, Јована и Аркадија. Дивни угодник Божији Преподобни Ксенофонт је небески заштитник Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2009, број 1-2 (65-66), стр. 137-144

Предавање у Лондону и Лестеру, март 2009

 

Историја Косова и Метохије је историја Србије и српског народа. Косово је огледало у коме се огледа сва наша прошлост, садашњост и будућност.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2009, број 1-2 (65-66), стр. 23-36

„Верујте у Бога, и мене верујте“ (Јн. 14, 11)

„Да се Христос усели вером у срца ваша, да будете у љубави укорењени и утемељени“ (Еф. 3, 17)

„Какав мрак, и како је свуда потребна вера!

У манастиру Свете Тројице у Кули, на Бденију уочи празника Света Три Јерарха, 11. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашиће у чин мале схиме искушеника поменутог манастира Луку (Констадиновића). Бденије ће почети у 17.00 часова.

Великог светилника Цркве Божије и великог поборника Православља, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21 јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима.

Човек неки изађе у шуму, да избере једно дрво за јапију. И виде два дрвета једно поред другог. Једно беше глатко и витко, али са трулом срчиком унутра; друго беше споља рапаво и неизгледно, али са здравом срчиком унутра.