Почетна / 2011 (страна 19)

Архива за годину: 2011

milutin_kralj

Што ћутиш Србине?


Православна Народна Хришћанска Заједница
Братство Св. краља Милутина
Ш а б а ц
Е-mail: bratstvosvkraljmilutin@hotmail.rs
телефон: 064/59 89 273

Велика ме мука и невоља стисла, па те имам нешто упитати брате Србине. Да би ми дао праве одговоре, прво ћу те подсетити на стварност у којој живиш, од које се ти упорно кријеш гледајући телевизију, коју ти сервира „велик брат“.

Разговор Свештеника и председника општине

Црквени Одбор Црквене Општине Лепосавић одржао је седницу 2. јануара 2011. године, на којој је расправљано о стању у Епархији рашко-призренској и стању у Црквеној Општини Лепосавић.

Достављајући Закључке са поменуте седнице Црквени Одбор наводи да „као сведоци пастирског рада и деловања нашег Епископа Артемија, и као стадо словесно, сматрамо да морамо подићи свој глас против безакоња у нашој Цркви и нашој епархији”.

Фалсификована петиција на северу Косова

Након недавне посете Епископа рашко-призренског Артемија Косову и Метохији, када је у Недељу Мироносица служио у Светосавској катакомби у Жеровници, настала је паника у редовима безаконика-узурпатора, који своје безакоње покушавају да „озаконе“ покривајући га ауторитетом свештене мантије.

Позив на празник

Позив на празник Светог Јована Владимира

У суботу 4.6.2011.године, на дан празновања Светог мученика и краља Јована Владимира, славе коју је црноречко братство деценијама прослављало као славу манастирске капеле њему посвећене, у селу Лозници, код Чачка, где је ово братство смештено, Свету архијерејску Литургију поводом овог празника служиће Његово Преосвештенство епсикоп рашко – призренски и косовско – метохијски у егзилу Г.Г.

Литургија у Барајеву 29-5-2011

Недеља слепога у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву

Благодаћу Божјом новоосновани манастир Светог Јустина Ћелијског, на очиглед свих који га посећују, постаје једна од многих српских светиња, тј. место у коме се наш светосавски народ окупља на Божанственим Литургијама и осталим Божјим службама, тражећи и налазећи духовну опскрбу и укрепљење.

Свети Јустин Ћелијски: Саборност Цркве (2)

3. САБОРНОСТ ЦРКВЕ

— католичност = καθολικότης Цркве —

Молитвена саборност

У Богочовечанском телу Цркве: сви смо ми срцем у једном срцу — саборном срцу Цркве; умом у једном уму —саборном уму Цркве; сви смо ми душом у једној души – саборној души Цркве; сви смо ми животом у једном животу — саборном животу Цркве.

Недеља слепога у Љуљацима

У периоду од Васкрса до Спасовдана Црква у свом богослужбеном благочешћу свакодневно прославља Свето Васкрсење, док се током читаве године оно прославља сваке недеље.

У овом четрдесетодневном периоду Црква у свом пастирском, богослужбено-педагошком предању пажњи верника препоручује и износи оне моменте Христовог еванђелског чудодејства која разоткривајућу Његову божанску природу пројављују Његове васкрситељне силе и моћи, које подижу род људски и васкрсавају га из свих немоћи и болести, као и из оне највеће и најстрашније, а то је смрт.

Мина К: Српски Дневник из мог угла

„Прећуткивати истину значи закопавати злато у земљу“, давно је рекао Ава Евагрије, као и да је „почетак љубави добро узајамно мишљење“. Ове недеље у Србији, могли смо видети сатирање истине, и неке ново-старе почетке љубави, посете Србији без циља или са циљем, хапшење Ратка Младића, нове епископе, слогу Сабора око доласка папе у Србију, и још низ неких новонасталих ситуација.

Часопис Логос: Писмо В. Димитријевићу

Уредништво Часописа Логос упутило је у оквиру јавне полемике 1995. године г-ну В. Димитријевићу писмо објављено у броју 1-2/1995. Ради се о писму које г-н Димитријевић помиње у тексту Deja vu, преносећи том приликом своје писмо Уредништву Логоса. С обзиром да су наши читаоци указали да би јавности требало предочити и писмо Уредништва Логоса упућено В.

Рајица М: Верујем срцем и исповедам устима

Зидари модерне српске куће, светске а наше, месе људску глину и пеку црвене опеке за своју зидарију у светским пећима факултета и универзитета. Ту се, наравно, истежу греде и пеку црепови за кровну конструкцију српске памети изнад ког се смртнику не може. Ако се зна, ко су зидари и пројектанти модерне Србије која се сазида по пројекту светских кредитора на темељу у сну одсечене главе једног од помазаника Божијих у србском роду, Петровића Ђорђа, шта нас више може изненадити.