БОГОСЛУЖЕЊА

Светог оца нашег Јована Златоуста

 

Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине. Запечаћује пећину витлејемску, где Вечни као одојче у јаслима лежаше; и отвара нам изворе јорданске, где се сада Он исти са грешницима крштава, дарујући свету опроштај грехова преко својих пречистих удова.

СИНАКСАР НА КРШТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

 

По свом повратку из Мисира, Господ наш Исус Христос беше у Галилеји, у свом граду Назарету, где би васпитан, до тридесете своје године скривајући од људи силу и свемудрост свога Божанства. Јер код Јевреја не беше никоме допуштено да пре тридесете године има учитељско или свештеничко достојанство.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај.

Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.

У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. He дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви.

Поводом храмовне славе, Светог првомученика и архиђакона Стефана, 27. дец./9. јануара, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим служио је, у истоименом манастиру у Ариљу Свету Архијерејску Литургију уз саслужење:

Бадње вече и Божић свечано су прослављени у свим катакомбама епархије у егзилу. У наредном прилогу доносимо фотографије и видео записе са прослава у појединим катакомбама.

Најрадоснији хришћански празник, Рођење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, у нашем народу познат као Божић, свечано је прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт богослужио је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

Другог дана по Божићу, Православна Црква слави Светог првомученика и архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.