БОГОСЛУЖЕЊА

У манастиру Светих Отаца Никејских у селу Лелићу код Ваљева, скромној задужбини Епископа Артемија, у недељу 15/28. маја, свечано је прослављена прва манастирска слава. 

“Данашњи празник завршава и објашњава васцелу Личност Господа Христа, Богочовека Христа: ради чега је Он дошао у овај свет, ради чега је живео у овоме свету, објашњава ради чега је Он и умро у овоме свету, ради чега је био погребен, ради чега је васкрсао? Сву ту велику и славну свету тајну, спасоносну за нас људе, данашњи велики Празник објашњава.

Свети Николај Mирликијски Чудотворац је један од најпоштованијих светитеља у Православљу. Његов спомен Света Црква свечано празнује два пута годишње, али и свакога четвртка у недељи, заједно са светим апостолима. У српском народу је спомен преноса моштију светог Николаја из града Мире Ликијске у град Бари у Италији (9/22.

На данашњи дан Православна Црква прославља празник Вазнесења  Господњег, у народу познатији као Спасовдан.

Вазнесење Господње слави Црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса.

Недеља пета по Васкрсу посвећена је Јеванђелској причи о исцељењу, од стране Господа, човека слепог од рођења (Јн 9, 1-38). У Недељу о слепом, 8/21. маја, у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.

У време када су владали иконоборни цареви, Лав Јерменин, Михаил Травла (или Балба) и син Михајлов, Теофил, живео је у граду Солуну високородан и богат човек, по имену Лав и његова супруга Марија. Имали су два сина: Методија и Константина, који у монаштву доби име Кирил (Ћирило).

Четврта недеља после Васкрса назива се Недеља Самарјанке. Назив је добила по јеванђелској причи о жени Самарјанки која се у ову недељу чита на Светој Литургији (Јн. 4, 5-42). Жена Самарјанка из поменуте јеванђелске приче је Света Мученица Фотина. Поверовавши у Господа Христа Света Фотина је проповедала Његово Јеванђеље у Африци (Картагена).

Манастир епархије рашко-призренске у егзилу у Јошавки (Република Српска) посвећен је Светом Великомученику Георгију Победоносцу. На Ђурђевдан, 23. априла/6. маја, манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Поводом храмовне славе Свету Архијерејску Литургију у манастиру служио је Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење протосинђела Варсануфија (Стошића) и јеромонаха Јакова (Купрешка).

Данас, 23. априла/6. маја, славимо спомен светог Великомученика и победоносца Георгија – празник познат у народу као Ђурђевдан.

Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао.

Живот 

Детињство и школовање

 

Николај је угледао овај Божји свет у зору 23. децембра (по старом календару) 1880. године, на Туциндан и на празник Светог Наума Охридског. Родио се у маленом али „Божјем селу Лелићу“, како га је сам називао, недалеко од Ваљева, на падинама планине Повлена.