БОГОСЛУЖЕЊА

„Љубим заповијести Твоје већма него злато и драго камење. Тога ради заповијести Твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим“

(Пс. 118, 127-128)

Света Тројица, Тројичин дан или Педесетница је назив празника који се слави педесетог дана после Васкрсења Христовог.

У Јерусалиму, на дан празника Сеница, једног од највећих јеврејских празника, окупљало се много људи из свих крајева света. На тај дан су све куће биле украшене травом и цвећем, а људи су били сабрани на молитву.

Православна Црква, 21. маја/3. јуна, прославља велике међу Светима, Светoг цара Константина и Свету цaрицу Јелену.

Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина.

Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.

У манастиру Светих Отаца Никејских у селу Лелићу код Ваљева, скромној задужбини Епископа Артемија, у недељу 15/28. маја, свечано је прослављена прва манастирска слава. 

“Данашњи празник завршава и објашњава васцелу Личност Господа Христа, Богочовека Христа: ради чега је Он дошао у овај свет, ради чега је живео у овоме свету, објашњава ради чега је Он и умро у овоме свету, ради чега је био погребен, ради чега је васкрсао? Сву ту велику и славну свету тајну, спасоносну за нас људе, данашњи велики Празник објашњава.

Свети Николај Mирликијски Чудотворац је један од најпоштованијих светитеља у Православљу. Његов спомен Света Црква свечано празнује два пута годишње, али и свакога четвртка у недељи, заједно са светим апостолима. У српском народу је спомен преноса моштију светог Николаја из града Мире Ликијске у град Бари у Италији (9/22.

На данашњи дан Православна Црква прославља празник Вазнесења  Господњег, у народу познатији као Спасовдан.

Вазнесење Господње слави Црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса.

Недеља пета по Васкрсу посвећена је Јеванђелској причи о исцељењу, од стране Господа, човека слепог од рођења (Јн 9, 1-38). У Недељу о слепом, 8/21. маја, у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.

У време када су владали иконоборни цареви, Лав Јерменин, Михаил Травла (или Балба) и син Михајлов, Теофил, живео је у граду Солуну високородан и богат човек, по имену Лав и његова супруга Марија. Имали су два сина: Методија и Константина, који у монаштву доби име Кирил (Ћирило).

Четврта недеља после Васкрса назива се Недеља Самарјанке. Назив је добила по јеванђелској причи о жени Самарјанки која се у ову недељу чита на Светој Литургији (Јн. 4, 5-42). Жена Самарјанка из поменуте јеванђелске приче је Света Мученица Фотина. Поверовавши у Господа Христа Света Фотина је проповедала Његово Јеванђеље у Африци (Картагена).