ЧЛАНЦИ

ИЗГУБЉЕНЕ НАШЕ НАДЕ…

Три духовна чада аве Јустина: митрополит Амфилохије, владике Атанасије и Артемије, били су стуб, понос и нада Православља. Нарочито су се велике наде полагале у митрополита Амфилохија, кога су неки видели као будућег Његоша и Николаја. Али авај, шта се деси после рата са митроплитом Амфилохијем и владиком Атанасијем?

Недавно смо објавили интервју који је грчка агенција Ромфеа обавила са г-ном А. Јевтићем.

Интервју, објављен 15. јуна 2010, изазвао је тада велику пажњу грчке црквене јавности.

Доносимо у наставку писмо Пустињака Подвижника настало поводом поменутог интервјуа.

Са сајта Православни Апологет доносимо превод текста о еклисиологији светог Григорија Паламе, и коментар Уредништва о одлуци рашчињења Епископа Артемија.

Еклисиологија светог Григорија Паламе[1]

Већ смо говорили о томе, да се кроз учешће у Христовим тајнама човек причешћује Његовом нетварном енергијом и сједињује с њим у једно тело и један дух.

„ЛИСИЦЕ ИМАЈУ ЈАМЕ И ПТИЦЕ НЕБЕСКЕ ГНЕЗДА,
А СИН ЧОВЕЧИЈИ НЕМА ГДЕ ГЛАВУ ЗАКЛОНИТИ“
(Мт. 8, 20)

Помаже Бог оци православни,

Уместо заједничког пребивања у Христовој Цркви Православној, том јединству истинске љубави, у ововременом рату истине и лажи, сваким се треном међу нама продубљује све већи јаз, узрокован од стране оних духовника који од Цркве, Господа, својеумном филозофијом одступише.

Србија данас није први пут у ситуацији када треба да донесе једну судбоносну одлуку о својој будућности. Евро-атлантске интеграције – да, или не? Последњи пут Србија се нашла пред једном таквом сличном одлуком 1914 године, након што је Први светски рат већ био почео. Требало је одлучити о томе шта су ратни циљеви Србије.

Деветнаестог новембра 2010. године завршено је ванредно заседање архијерејског сабора СПЦ. Сабор је донео неколико одлука са далекосежним, не само религиозним, него и политичким последицама: формирање Крушевачке и подела највеће Београдско-карловачке епархије; нов начин организовања цркве у Јужној Америци, формирање комитета за припреме празновања годишњице закључивања Миланског едикта 2013.

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3 – тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com
Бр. 1299/11- 14. 02. 2011 (7519. година по српском календару)

У силовитом насртају на темеље српског духовног и националног бића, на стубове српског идентитета и српске самосвојности, већ годинама, па и деценијама, врши се силовити, некада видљив и бруталан, некада перфидни и закулисни, покушај измене српског Предања, Светосавске Вере, вишевековног памћења српског народа.

Тај удар можда достиже свој зенит управо последњих година, на крилима замаха јунака нове октобарске, овај пут Петооктобарске, револуције, који од тада готово слепо, са мањим или већим одступањима од случаја до случаја, слушају своје господаре са Запада, који су их на власт довели, и који су их свим потребним средствима снабдевали.

Основи националне политике

После векова лутања, идеолошких магли и странпутица, Српски народ се данас налази пред избором понора саморазарајуће и поданичке нове државне и црквене уније, или окретања себи и изградњи сопствене државе као заједнице слободних људи.