Стихови:
Уторник највећи девојака десет носи.
Победу које носе неумитног Владике.
Синаксар на Велики Уторак

Стихови:
Уторник највећи девојака десет носи.
Победу које носе неумитног Владике.
У наредне дане Свете и Велике Седмице, када вршимо помен спасоносног Страдања и преславног Васкрсења Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије и хорепископи Николај, Максим и Наум, служиће по следећем распореду:
И завиђаху браћа Јосифу…
и продадоше Јосифа Исмаилћанима за двадесет сребрника;
и они одведоше Јосифа у Мисир (1. Мојс. 37).
СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ
Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.
Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе
ЈЕВАНЂЕЉЕ О РАЗДЕЛЕЊУ СТАДА У ПРИСУСТВУ ПАСТИРА
Јов. 12, 1-18. Зач. 41.
Ко доноси радост дому једном? Добар гост.
Ко доноси још већу радост дому једном? Пријатељ дома.
Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.
На бденију, уочи празника Цвети, 26. марта/8.априла, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашиће у чин мале схиме искушенике поменутог манастира Страхињу (Крстовића) и Ђорђа (Радојичића). Бденије ће почети у 17.00 часова.
„Онај који се не каје за своје грехе неће ући у Царство небеско“, благовести Еванђеље! А ми, пак, бојећи се пакла и страшног суда, прибегавамо теби, преподобна мати Маријо Египћанко, узвишени узоре покајања, китећи хвалоспев и поштујући те као бранитељку „од похоте телесне, и похоте очију и надмености живљења“ и крепку помоћницу у служењу бољим стварима.“
ЈЕВАНЂЕЉЕ О СЛУЖБИ И СТРАДАЊУ СИНА БОЖИЈЕГА
Марко, 10, 32-45. Зач. 47.
Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.