Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Архим. Симеон: Обнова и „обнова“ српских светиња на КиМ

Увод

Доносимо текст Архимандрита Симеона настао 2005. године који за тему има Модел обнове цркава на Косову и Метохији који је покушавала да наметне тзв. међународна заједница, као и Модел обнове који је примењивала Епархија рашко-призренска, као власник, чувар и творац тих светиња.

Текст несумњиво има везу и са данашњим временом, што пажљивим читаоцима сигурно неће промаћи.

Четврта недеља по Духовдану у Љуљацима

У четврту недељу по Духовдану Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерeјску Литургију у љуљачкој обитељи светог Јована Претече.

Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије између осталих и настојатељ манастира светог Антонија Великог код Пирота, протосинђел Јаков са својим сабратом јерођаконом Натанаилом, који је на овој Светој Литургији од стране Његовог Преосвештенства рукоположен у чин јеромонаха.

Ивањдан

Свети Никита Ремезијански у Белој Паланци

На велики хришћански празник Ивањдан, када прослављамо највећег међу рођеним од жена (Мт. 11, 11), светог Јована Претечу, Света Црква слави и спомен једног великог угодника Божијег, који у нашем верном народу није довољно познат. У питању је свети Никита Ремезијански (335 – 414), епископ Ремезијане, некдашњих Извора, а садашње Беле Паланке код Пирота.

Ана Филимонова: Де факто признање Косова

СЛАВЉЕ СЕПАРАТИЗМА. ДЕ-ФАКТО ПРИЗНАЈА КОСОВА ОД СТРАНЕ СРПСКИХ ВЛАСТИ

Најновија рунда преговора Београд – Приштина, пета по реду, која је започела у Бриселу 8.03.2011, завршава се српским де-факто признањем независности Косова. 2. јула су српске власти дозволиле шиптарима слободно кретање (уз прихватање личних докумената које издаје Приштина), Приштини су предали фактички потпуне компетенције у сфери издавања докумената о грађанству, а признају се и дипломе Приштинског универзитета, издате после 2008.

Рајица М: Без Краља не ваља

Без краља не ваља а како би нам било с њим показа се на Газиместану. Седамдесетогодишњи вакуум између Краља и народа донесе, сасвим очекивано и извесна удаљавања. Краљ је у међувремену постао европејац који не зна србски језик а народ је гажен чизмом комунизма и његовим наставцима постао жељан слободе и истине и најобичнијег људског живота достојног човека.

Епископ Артемије: Побуна у Дечанима (прилог 2)

Синод Српске Цркве, на челу са носиоцем кардиналског прстена Амфилохијем Радовићем, подржао је августа 2008. отворену побуну у манастиру Дечани, стао на страну безаконика, додајући на већ учињено – мноштво нових безакоња, којима је сам био узрок.

Епископ рашко-призренски Артемије дао је августа 2008. отпуст из Епархије игуману манастира Дечани викару Т.

Тежак венац ал’ је воће слатко

Замислите, браћо и сестре, следећу ситуацију… младог искушеника који се искрада из света и одлази у манастир са намером да живот посвети Богу. Натерала га овоземаљска таштина. Кад су његови коначно сазнали где је, трпео је страшне притиске са свих страна. Родитељи, фамилија, пријатељи молили су га и преклињали (чак му и претили) да одустане од своје замисли.

М. Салаатил: Лаж као начин постојања

Суштина римокатолицизма јесте јерес човекопоклонства. Њене енергије су филиокве (њоме пориче Свету Тројицу, а где нема Свете Тројице нема ни Богочовека Христа, ни човека)[1], затим разарање Свете Тајне Тела и Крви Господње тј. евхаристије[2], те остала погрешна учења о Пресветој Богородици[3], о Цркви[4], о другим Светим Тајнама[5].

Свети Јустин Ћелијски: Црква светајна Христова (2)

ЦРКВА СВЕТАЈНА ХРИСТОВА

– Благовест о Цркви и животу у њој –

 

Св. Златоуст: човек изнад Вишњих Сила
Видиш ли, пита свети Златоуст, шта је Бог учинио? Васкрсао је Христа, – зар је то мало? Али, погледај даље: посадио Га је с десне стране Себи.