Данас је милошћу Божјом велика радост зачећа највећег међу рођеним од жена, светог Јована Претече, украсила празнично, литургијско сабрање у љуљачкој обитељи.
Уочи овог великог празника служено је празнично бденије.
На сам дан храмовног празника свету архијерејску Литургију служио је Његово преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г.
Богословски факултет СПЦ издао је књигу Власија Фидаса „Канонско право“ са поднасловом „Богословска перспектива“, чији је рецензент др Ненад Милошевић, иначе предавач црквеног права на истом факултету. Очигледно је стога да ставови изнети у овом раду уживају уважавање од стране професора, те да их и студенти имају усвојити.
{gall width=190height=128}slicice/ministri.jpg{/gall}„Албанци нису желели да живе у Србији и ја им признајем то право, али ни Срби не желе да живе на независном Косову. Ја очекујем да им ви, као демократа, признате то исто право“, рекао је недавно актуелни потпредседник српске владе Ивица Дачић државном секретару Аустрије Волфгангу Волднеру.
ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА
Свака птица своме јату, свака овчица своме стаду, неко за Пастиром а неко за најамницима, тако било, тако јесте и тако ће бити док је Бога и човека. Крчка се и превире на овим нашим богомданим просторима, хладе се старе идеје, крчкају се нове, деле нас пословично већ добро раздељене Србе, како то неки воле да кажу, на две Србије.
Заштитница Царске Руске Војске
5. 10. 2011. Исцелитељна икона „Табљинскаја Богородица“ на свом путу „Крестного Хода“, ових се дана по вољи Божијој на трен зауставила на подручју епархије Бачке.
Захвалност да и ми у Бачкој, највећој леји трња јересног, макар за трен будемо почаствовани благодаћу њеног виђења и целивања је наопака одлука администратора епархије Бачке да Њен долазак у храмове епархије Бачке није најављен најмање петнаест дана раније.
Обавештавамо светоимену паству богоспасаване Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу да ће у недељу 9. октобра, тј. 26. септембра текуће године, на празник светог апостола Јована Богослова, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије служити свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јустина Ћелисјког у Барајеву, са почетком у 9:00 часова.
У шеснаесту недељу по Духовдану Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јована претече у Љуљацима. Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије у егзилу.
На данашњи дан, Петак, када се православни Срби у посту и молитви присјећају распећа Господа нашег Исуса Христа, Синод Београдске Патријаршије приредио је још једно понижење нама православним Србима, наградивши једног од највећих србомрзаца данашњице, министра МУП-а , орденом Белог Анђела.
Да ли ви синодалци имате и мало поштовања и обзира према нама православним Србима?
Свети отац Јустин обратио се маја 1977. године Светом Архијерејском Сабору Српске Цркве поводом још тада грозничавих и исфорсираних припрема за организовање Великог Сабора Православне Цркве. Носиоци тих припрема били су и у то време Цариград и Москва. Са критеријумом свеоотачке еклисиологије о. Јустин указао је на опасности таквога чињења од стране појединих православних јерараха, осврћући се на богочовечански карактер Цркве и њену мисију у свету.
Реаговање на ставове митрополита Илариона Алфејева изнесене у интервјуу за „Политику“ (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Strpljivim-dijalogom-do-resenja-polozaja-SPC-u-Crnoj-Gori.sr.html), а које преноси www.borbazaveru.com
У тексту који следи осврнућемо се на неумјесне ставове и предлоге који долазе од врха Руске православне цркве, тј. од високопреосвећеног композитора и дипломате Илариона Алфејева, који „широкогрудо“ изналази решења за српске невоље дувајући у глобалистичку свиралу.
Ја грешни слуга Јован, јерej Кронштански, остављам вам мојом руком писано чудно привиђење које доживјех.
У ноћи 1. јануара 1908. године, присједох на столицу да мало одахнем послије вечерње молитве. У мојој соби бјеше полумрак, прод иконом Свјете Богомајке горјело је кандило. Не прође ни пола часа кад чух тих и лак шум, неко се лако дотаче мог десног рамена и тих, умиљат глас ми рече: „Устани, слуго Божији, Јоване, пођи за мном.“
Није случајно што у овом тексту пишемо баш о Илариону Алфејеву. Ко је он заправо? Иларион Алфејев се родио 1966. године у породици крштених Јевреја. Алфејев са патријархом руским Кирилом припада струји такозваних екумениста „Никодимоваца“, следбеника митрополита Никодима Ротова, који је 1978. године скончао на пријему у Ватикану, пред ногама папе Ивана Павла I.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
