Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Било је потребно

Писмо црноречкој братији Владике Артемија

Из пера једног Србчета

Било је потребно да се пронађе Христова Невеста и ту на земљи.

Било је неопходно да нам се УМ утврди у Христу, било је потребно да прођемо кроз бројна искушења и невоље да бисмо и сами заблистали Христовом славом славећи Га и хвалећи у делима силним и на земљи.

Пејовић П: Вера у сопствени идентитет неће спасити народ српски, већ Христос

Живимо у времену и на простору, где свеприсутна Ријеч Господња, громогласно проповеда истину из уста малог броја Њему верних, безбожним народима лопте овоземаљске.

Да није тешкоћа спознаје блиска само народима безбожним, неправославним, већ и оним што се православним зову, сведочи тренутно претпотопно и катастрофално стање у земљи нашој, по допуштењу Божјем.

Рајица М: Свет као филозофски систем

Овај свет је Божија творевина коју светска револуција последња два века увелико претвара у филозофски систем. Ово преотимање света из руку Творца луцифер ће успешно обављати све до саме појаве Сина Божијег Господа Исуса Христа. Народна већина својим прилагодљивим менталитетом  покорна је сваком господару који јој омогућава биолошки опстанак.

Будимо достојни потомци својих предака

Jеромонах Ксенофонт, сабрат ЕРП у егзилу, говори за „Глас са Цера“

Разговор водио: Милан Старчевић

Оче Ксенофонте, пре годину дана, када је одлуком Синода СПЦ-е преосвећени владика Артемија скинут са трона ЕРП, па све до последњег Сабора када је лишен епископског чина, тензије на њега и на монахе у егзилу не јењавају.

Литургија у Љуљацима 20-3-2011

Друга недеља поста у Љуљацима

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је у недељу 7/20. марта Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење 12 свештенослужитеља. И овом приликом храм Светог Јована био је испуњен верницима из свих крајева Србије.

Литургије у Житковцу

РАСТЕ БРОЈ ОНИХ КОЈИ СЕ СПАСАВАЈУ

У недељу, 7/20. марта, у катакомби посвећеној Светом Сави Српском у Житковцу служена је Света Литургија. Литургију је служио старешина катакомбе Јеромонах Евтимије. Овом свештеном литургијском сабрању, првом после подметнутог пожара у Жеровници, присуствовало је седамдесетак верника.

Као и после првог и другог напада молотовљевим коктелима, број оних који присуствују Литургијама је додатно увећан.

Једна од Лазаревих: Последњи трзаји Иринеја Буловића

Ових дана смо читали изјаве митрополита Амфилохија и умировљеног епископа Атанасија, ред је дошао на епископа Бачког, Иринаја Буловића, у народу познатијем као „Кардинал Буловић“. Можемо сада очекивати да се огласи епископ Григорије са полувремена неке фудбласке утакмице, уз винце, јагњетину и друштво људи из ријалити представа.

Пејовић П: Зло време и зли плодови

Зло време нам доноси и зле плодове, што се из приложеног може и видети.

Велико и тешко носиво бреме за наш Ловћенац, присуство јеретичких заједница, реформиста и римокатолика на освећењу Цркве наше Свети Петар Цетињски, ових дана баца највећу мрљу на наш преосвећени храм кога смо напокон толико желели и очекивали да загосподари, и напокон унесе мир и спокој овој нашој ветропрометној војвођанској пустари, званој Ловћенац.

Благодарност и нови позив г-ну Буловићу

Након што је са нашег сајта г-ну Буловићу упућен позив да се огласи у јавности и даде неки нови деманти (видети рецимо „Да ли ће ускоро нови деманти“), он се љубазно, као што је било и очекивано, одазвао, и изјавом путем Танјуга упутио јавности неколико демантија (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/242629/Vladika-IrinejMolimo-se-Bogu-da-se-Artemije-pokaje).

Јеромонах Евтимије: Запаљена кућа намењена монасима у егзилу

После два неуспешна напада молотовљевим коктелима на кућу у Житковцу, у којој тренутно живе монаси верни освештаном црквеном поретку и канонском епископу рашко-призренском Г. Артемију, у четвртак 17. марта око 22:30 извршен је још један мучки напад молотовљевим коктелом.

Овог пута напад је био усмерен на кућу у суседном селу Жеровници, у коју су, за пар дана, требали да се преселе монаси из Житковца.

Архимандрит Симеон: Молотовљевим коктелима на монахе

Читава Косовска Митровица, и северни део Косова и Метохије, брује о томе да је свештеник Милија Арсовић из К. Митровице најмио Србе који ће бацити молотовљеве коктеле на кућу намењену монасима. Срби који су то учинили, о томе нескривено и јавно причају. Да ли тиме покушавају да ублаже део своје одговорности?

Недеља Православља у Љуљацима

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је у Недељу Православља (13. март) свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење десетак свештенослужитеља. Светој Литургији је присуствовало бројно монаштво Епархије у егзилу и око 300 верника из свих крајева Србије.