Коментар на лажну посланицу викарног епископа Теодосија,
умишљеног „епископа Рашко-призренског“
„Измишљају злочинства и говоре: Свршено је!
Шта ће се радити, смишљено је!
А шта је унутра и срце у човека дубоко је.“
(Пс. 64, 6)
Коментар на лажну посланицу викарног епископа Теодосија,
умишљеног „епископа Рашко-призренског“
„Измишљају злочинства и говоре: Свршено је!
Шта ће се радити, смишљено је!
А шта је унутра и срце у човека дубоко је.“
(Пс. 64, 6)
БОГ СЕ ЈАВИ, И ЖУПИ СИРИНИЋКОЈ!
У време прогона Православних које се у ове наше дане пројавило у најпрепреденијем облику, Бог није оставио народ свој, већ га храбри и води преко својих слугу свештеника и монаха који нису напустили путеве истинског живота. Народ данас није као овце без пастира, већ је свог пастира, заставника, како то рече свети Отац Јустин Ћелијски, препознао у лику Епископа рашко-призренског Артемија.
Празник Крштења Христовог (Богојављење) прослављен је у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима у духу наде да ће једномислије у Цркви, у наредном периоду, бити обновљено и поново рођено. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије уз саслужење осам свештеномонаха и свештенођакона.
ПУТ И СТРАНПУТИЦА
У Име Оца И Сина и Светога Духа
Браћо и сестре Светосавци будући да се свакодневно додају клевете на клевете и да се зло умножава осећам дужност и потребу да Вама Боготражитељима упутим пар речи а Ви поступите по разуму своме и по слободној вољи од Господа вам дарованој.
СВЕ ЗА ХРИСТА ХРИСТА НИ ЗА ШТА!
Ми који смо остали нерасрбљени Срби, који смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа, у Христову смрт и Васкрсење, и све вредности овога света превредновали у другоразредне садржаје пролазног биолошког живота, у складу са захтевом који време изнесе пред нас, дужни смо да једнодушно поручимо Преосвећеном Епископу Артемију: Пастиру Добри, наш живот и све наше наде, још нашим мудрим прецима пресељене су са земље на небо, одакле и Спаситеља, Господа Исуса Христа очекујемо.
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије служио је у недељу, 3/16. Јануара, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење осам свештеномонаха и два свештенођакона. На Литургији је присуствовао верни народ из свих крајева Србије. Особиту пажњу овог празничног дана, привукли су бројни верници из Ниша који су по први пут у већој групи дошли у љуљачку светињу да са Владиком Артемијем, Његовим монаштвом и осталим поборницима Истине и Светог Предања, поделе недељну празничну радост и укрепе се духом који извире из овог најновијег извора живе воде Православља.
На дан када Света Црква слави Обрезање Христово и великог угодника Божијег Светог Василија Великог, Свете Литургије су, у скромном катакомбном амбијенту, служене и у Новом Пазару, Житковцу и Штрпцу.
У Новом Пазару је Свету Литургију служио Јеромонах Висарион (Шуловић) уз саслужење Јерођакона Павла (Дрековића). У Житковцу је Литургију служио Јеромонах Евтимије (Милентијевић).
Троструки празник – Обрезање Господа нашега Исуса Христа, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јована Крститеља је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Г. Артемије, уз саслужење осам свештеномонаха и два свештенођакона.
После Свете Литургије одслужен је молебан пред почетак Нове године, а затим је Владика пререзао славски колач данашњем слављенику монаху Кипријану, сабрату црноречког братства у егзилу.
У војном кампу грчког КФОР-а, након мартовског погрома 2004. прибежиште је пронашла малена породица Николић, слепа и непокретна старица Данијела са своје две кћерке, Сантипом и Лилијаном. Некада бројна, угледна и богата породица Николић из Урошевца, свела се на ове три жене, крхке и немоћне, али снажне духом и молитвом.
Као народ ове епархије и парохије, и као Црквени Одбор Црквене Општине Лепосавић, са дубоким жаљењем морамо констатовати да све што се дешавало и што се и даље дешава у нашој епархији, као и у нашој цркви (прогон нашег епископа Артемија, верног монаштва и свештенства, као и верног народа), подсећа на године када је комунизам био на свом врхунцу, и када је црква живела и опстајала у тешком прогону.