„Откад је Творац створио свет овај, три су највећа греховна човечја пада,
због гордости Адама, Јуде и папе, обележила сво време и ток историје људске.
Због жеље њиховe, бити Бог, човек од Творца одвојен, постаје налик ђаволу“.
„Намера и природа антихриста је да царство ђавола представи као Царство
Небеско, које људи ван Христове Цркве Православне неће спознати“…
У сусрет силазећем Духу Светом у име распетог народа Србског, последњи од последњих и најмањи од најмањих, вичем из зазиданог гроба по којем газе мртве душе фарисеја. О, Боже Свемоћни и Силни, сруши оне што нас руше и Васкрсни нас својим Духом Светим.
Господин Милоје Стевановић доставио је Уредништву Отворено писмо упућено онима који га прозваше. Писмо доносимо у наставку.
Уредништво
„Пастирске“ клевете у Дабробосанској митрополији или „ Ко је непослушан Цркви нека буде одлучен“
Након прослављања наше крсне славе Свети Великомученик и Победоносац Георгије у Палама и Источном Сарајеву, којом приликом је славски колач пререзао канонски клирик Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г.г. Артемија, страсти се не стишавају.
Лажно писмо о „повлачењу“ подршке владики Артемију недавно упућене од стране светогорских пустињака
На цркворушилачком сајту узурпиране епархије рашко-призренске и косовско-метохијске, уређиваном од стране безаконе и антиканонске, узурпаторске управе, која је окупирала ову Епархију, дана 20.5.2011. године појавило се наводно писмо светогорских пустињака са Каруље, у коме се тобоже повлачи подршка, прогнаном и обесправљеном, а једином канонском епископу рашко-призренском и косовско-метохијском Артемију, претходно упућена и дата од стране истих пустињака.
Често размишљам о томе како су се неки наши архијереји усудили да клеветају и прогоне Његово преосвештенство владику Артемија и многобројне монахе из Епархије рашко-призренске. На такво размишљање стално ме враћа један догађај у нашем храму. У тренутку када је млади свештеник читао текст у коме се са званичног места ружно говори о Владици Артемију, неко је повикао: „Није истина…!
„Зрно горушичино узрасте и поста дрво велико“
(Извештај о клирицима, монасима и монахињамa
који су се придружили клиру Епархије рашко-призренске
и косовско-метохијске у егзилу)
Недеља Седма по Ваксрсу – Љуљаци
Седме недеље по Васкрсу, тј. прве недеље после Светог Вазнесења Господњег, Црква прославља Свете Оце Светог Првог Васељенског Сабора у Никеји 325. године, сазваног и одржаног под покровитељством Светог благоверног цара Константина Великог.
— католичност = καθολικότης Цркве —
Свети Оци Трећег Васељенског Сабора изјављују: Овај свети Сабор учинио је својим претседником и својом главом самога Христа. Општом сагласношћу свих Светих Отаца Сабор је осудио Несторијево учење и посведочио чистоту и преимућство еванђелског и апостолског Предања.
…Поља Космета бејаху као огледало пурпурног заласка. Ноћ је спустила вео мира на беживотна телеса, крвцу врелу пила је жедна земља. Жедна, уплашена пред хордом која је претећи газила. Ту свету крв, причешћену па просуту, пила је великим неутољивим гутљајима, пила и пила целе ноћи. И када јутро својим магличастим набораним рукавима обриса усне, још увек је крв прекривала поља.
Празник Светог Јована Владимира у Лозници код Чачка
Празник Светог мученика и краља Јована Владимира у манастиру Црна Река је више од две деценије особито прослављан као слава манастирске капеле њему посвећене. Традиција посебног прослављања овог великог Угодника Божјег наставља се у нашој Епархији и у условима егзила и прогонства.
На дан када Црква прославља Свете равноапостолне цареве Константина и Јелену, велике угоднике Божије и ревнитеље за веру апостолску и отачку, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у мaнастиру Светог Претече у Љуљацима.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
