Ево још једне усијане теме на којој се сукобљавају антиекуменисти, а паписти задовољно трљају руке мислећи да је зло семе раздора посејано међу нама. Покушаћу да и ја, као један од многобројних цивила „артемита“ кажем шта о томе мислим држећи се подаље од теолошке (пре)учености.

Једна двослојна реч огромне тежине изазвала је велику жалост прогнаних монаха косовских и многих верних лаика, а у некима и гнев.

Никад гора Романија није била без духа светосавског, без духа православног, без духа истине, који је србски народ водио кроз све невоље и спасавао кроз све векове. Како тада, тако и данас, у ове дане свеопштег пада црквене јерархије, која својим антиправославним екуменистичким деловањем и црквеним општењем са јеретицима саблажњава, збуњује и завађа народ србски, верни народ сарајевско-романијског краја препознаје где су истина и правда.

Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије је у недељу посвећену Светим женама Мироносицама служио Свету архијерејску Литургију у северно-косовској катакомби у Жеровници. Ова Света Литургија особита је по томе што је прва коју Његово Преосвештенство служи на канонском подручју своје Епархије након што је срамно прогнан и депортован из Дубоког Потока па све до ван граница његове Епархије од стране КПС полиције, а по наруџбини узурпатора трона ЕРП Теодосија, новембра прошле године.

На празник Светог Великомученика Георгија, прочитах текст који ме је инспирисао да напишем ово што сада читате. Дуже време пратим рад портала „Борба за веру“, где су форсирани текстови господина Владимира Димитријевића. Неки људи су га препознали као „бранитеља Владике Артемија“, док су неки од увек сумњали у то.

На дан празновања спомена Светог славног и добропобедног великомученика Георгија Победоносца, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у светом манастиру Љуљаци, уз саслуживање шест свештенослужитеља и два јерођакона из реда клира нaше Епархије у егзилу.

– или зашто В. Димитријевић „игра“ како А. Јевтић „свира“ –

3) Угледни српски интелектуалци / Група угледних српских интелектуалаца

Поставке, идеје, ставови, тезе, приступи који постоје у текстовима и изјавама г-на Димитријевића, могу се препознати и у обраћањима Угледних српских интелектуалаца, као и Групе угледних српских интелектуалаца (титулисање наведено према www.borbazaveru.com),

На дан када Света Црква слави спомен Светог новојављеног угодника Божјег и просветитеља српског Николаја Охридског, Жичког и Лелићког, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у Крагујевачком насељу Драгобраћа, у капели посвећеној овом угоднику Божјем, уз саслуживање клирика наше Епархије у егзилу.

Прва недеља по Васкрсу назива се Антипасха или Томина недеља. Антипасха у преводу са Грчког значи „уместо Пасхе“, тј. тог дана се савршава празнична служба исто тако торжествена као и на сам најсветији дан Пасхе Христове. Друкчије се она назива Томином недељом, у спомен другог јављања васкрслог Христа својим ученицима, који су га видели васкрслог и непосредно након Васкрсења, сви осим Томе.

– или зашто В. Димитријевић „игра“ како А. Јевтић „свира“ –

1) Икономија и Акривија