Катакомбе

„Кад је сав ум у Богу, човек потпуно заборавља свет“
Старац Силуан.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзили, извршио је чин освећења испонице у којој ће од сада да обитава монах Рафаило, три километра од манастира Светог Николе у Лозници.

Испосница има посебан начин живота, а оцу Рафаилу је уручен Типик.

„Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш (Мт. 24, 42). Када би се ово схватило, грешника уопште не би било. Међутим, не схвата се, премда свако зна да се ради о несумњивој истини. Ни подвижници, чак ни они најстрожи, нису били у стању да се стално ceћajy те истине.

„А овај се род изгони само молитвом и постом (Мт. 17, 21). Ако се овај род изгони молитвом и постом другог лица, утолико више ће бити немоћан да уђе у оног који сам упражњава молитву и пост. Ето ограде! Бесова има много и сав је ваздух њима испуњен.

Много премного може се сваки верни поучити из живота Дјеве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари. Она је имала обичај да често ходи на Голготу, на гору Јелеонску, у врт Гетсимански, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима, а нарочито на Голготи, она се коленопреклоно Богу молила.

Уочи празника Успење Пресвете Богородице, након празничног Великог вечерњег у манастиру Светог Николе у Лозници, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, замонашио је у чин мале схиме четири искушенице: Звездану, Снежану, Ивону и Олгу.

Оне су добиле монашка имена: Агрипина, Хионија, Иларија и Таиса.

„Зашто Господ не показа славу Своју божанску на Тавору пред свима ученицима него само пред тројицом? Зато, прво, што је Он сам кроз уста Мојсејева дао закон: на рјечима два или три свједока да остане ствар (V Мојс. 19, 15)… Три сведока су, дакле, довољна. Даље, и за то још, што су та три сведока били одабрани.

Уочи празника Преображењa Господњег у Леушићима на крају вечерњег богослужења, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, замонашио је у чин мале схиме искушеницу Милицу, наденувши јој монашко име Евгенија.

У својој духовној поуци Преосвећени Владика Артемије је између осталог рекао:

„Свети првомученик Стефан, архиђакон. Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима.

„По вери вашој нека вам буде – рекао је Господ двојици слепаца и одмах им се отворише очи (Мт. 9, 29). Колико је вере, толико је и прилива Божанске силе. Вера је пријемник, уста и прихватилиште благодати. Као што су плућа код неког већа, а код неког мања, те једна примају више ваздуха а друга мање, тако је и вера код једног већа, а код другог мања, и једна прима више дарова од Бога, а друга мање.

„Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божије, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божије око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене.