Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Манастир Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД) свечано прославио своју храмовну славу

У недељу, 10. септембра, у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД) свечано је прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенство Хорепископа новобрдског и панонског г. Максима и више свештенослужитеља епархије.

Скит Преподобног Пимена Великог прославио свог патрона

На планини Јелици, у Лозници код Чачка, недалеко од манастира Светог Николаја Чудотворца, налази се скит епархије у егзилу посвећен великом мисирском подвижнику из петог века Преподобном Пимену Великом. У овом маленом скиту, метоху манастира Преподобног Јустина Ћелијског, у посту и молитви проходи свој монашки подвиг великосхимни монах Арсеније (Пејчић).

Усековање главе светог Јована Крститеља

Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу.

Обележен спомен на битку изнад облака, битку на Гучеву

Свесрбска народна организација “СРБИ НА ОКУП“ се од свог оснивања налази на првој линији борбе за очување националне свети Србског народа, његовог духовно-културног и државотворног предања. Обележавање сећања на значајне догађаје из наше прошлости, посебно оних који постепено тону у заборав (као последица нашег немара, али и деловања домаћих култур-трегера финансираних из страних фондова), представља важан део тог подухвата.

Свети Владика Николај: Недеља 14. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРАКУ ЦАРЕВОГА СИНА

Матеј 22, 2-14. Зач. 89.

Бог жели, да човек верује у Њега више него ма у кога и ма шта у свету.

Бог жели, да се човек нада у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.

Недеља 13. по Духовдану у Колумбусу (САД)

У недељу 13. по Духовдану, 3. септембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД). Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, протосинђел Јов (Кадило), јереј Драгиша Мачар, јереј Љубомир Ђурић и јерођакон Симеон (Васић).

Свети Владика Николај: Недеља 13. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЗЛИМ ВИНОГРАДИМА

Матеј 21, 33-42. Зач. 87.

Ништа ружније у овом свету нема од неблагодарности, ништа увредљивије и душегубније. Јер шта може бити ружније него кад човек затаји и забашури учињено му добро дело? А шта ли тек ругобније него кад човек врати милост немилошћу, верност неверношћу, част бешчашћем, доброту подсмехом.

Прва канонска посета Епископа рашко-призренског у егзилу г. Ксенофонта парохији Сретења Господњег у Отави (Канада)

Благодаћу Божијом, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу г. Ксенофонт, посетио је парохију Сретења Господњег у Отави. Ово је прва канонска посета од оснивања парохије.
На празник Нерукотвореног Образа Господа Исуса Христа, 29. августа, Владика Ксенофонт је служио свету архијерејску Литургију у маленој капели Сретења Господњег.

Прва канонска посета и храмовна слава у Брамптону (Канада)

Поводом храмовне славе, Успења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у истименом парохијском храму у Брамптону (Канада) уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдски и панонског Г.Г. Максима и више свештенослужитеља епархије.

Успење Пресвете Богородице у манастиру Светог Николаја у Лозници

На празник Успења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка. Овај празник сестринство манастира прославља као своју монашку славу.

Обележавање 109. годишњице Гучевске битке

Дана 2. 9. 2023. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта, одржаће се десето традиционално обележавање успомене на Гучевску битку.

Окупљање почиње у 09. 30 часова испред музеја „Меморијална галерија битка на Дрини“ у центру Бање Ковиљаче. Свечаност ће започети у 10:00 часова молитвом, а затим креће Литија до спомен-костурнице на Гучеву, где ће се са крстом, барјацима, иконама, заставама, са песмом и молитвом, прећи десетак километара.

Прва канонска посета Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД)

У недељу 12. по Духовдану, 27. августа, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД). Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, протосинђел Јов (Кадило), протојереј Стефан Икономовски, јереј Љубомир (Ђурић) и јерођакон Симеон (Васић).