Пред смрт своју умоли св. Георгије слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, и где имаше велико имање, које раздаде сиромасима. Слуга тако и учини.
У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм св.
Велики син православне цркве краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божијом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским. Ко изближе испита живот светога краља Милутина, разумеће, зашто је Бог њему давао успех за успехом кроз цео живот и у свима пословима.
Прича о богаташу и Лазару показује да ће се они који нису живели како треба, изненада отрезнити, премда им неће бити могуће да поправе свој положај. Њихове очи ће се отворити и они ће јасно видети у чему је истина. Сетивши се да је на земљи много слепих, сличних њима, они ће желети да неко од умрлих буде послан да их увери да треба живети и ствари разумевати по указању Откривења Господњег.
Овај славни и чудотворни Светитељ родио се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља, Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски, па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца.
Обуците се, дакле, као изабраници Божији, јереји,
свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље,
кротост, дуготрпељивост (Кол. 3, 12).
Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде“ (Мк. 8, 34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.
Господ виде мајку која плаче због смрти сина и сажали се на њу (Лк. 7, 13). Другом приликом је био позван на свадбу и узе учешћа у породичној радости (Јн. 2, 2). Тиме је показао да Његовом Духу није противно да има удела у обичним радостима и жалостима.
Један је од дванаест великих апостола. Његовом сумњом у васкрсење Господа Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому. Господ му рече: Пружи руку швоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима св. Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења.
И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3, 14-15). Вера у Сина Божијег, који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера.
Прича о талантима наводи на мисао да је овај живот време тргoвине. Треба, дакле, да пожуримо како бисмо искористили време, као што на тргу свако жури да прода оно што може. Чак и онај ко изнесе опанке или лику не седи скрштених руку, него се труди да привуче купце како би своју робу продао, а затим купио што му је нужно.
Овога дана празнују cе два догађаја у вези cа чаcним Крcтом Хриcтовим: прво проналазак чаcног Крcта на Голготи, и друго повратак чаcног Крcта из Перcије опет у Јеруcалим. Обилазећи Свету Земљу cв. царица Јелена намиcли да потражи чаcни Крcт Хриcтов. Неки cтарац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде меcто где cе Крcт нахођаше, па приcиљен од царице изјави, да је Крcт закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
