Како осмислити простор и време вечна је тема за људе омеђене простором и временом. Како је мали број оних станишта људских душа које имају прозор у вечност, оном, великом броју остаје зев и досада. Да би царство баналности имало некакав садржај који буди успаваног из чемерног сна, побринуо се саздатељ овог временског царства.
Апел за помоћ оцу Небојши
Немилосрдан догађај бацања експлозивне направе на кућу оца Небојше, уочи самога Васкрса, нанео је велику материјалну штету како у кући, тако и у окућници.
Уништене су водоводне и канализационе цеви, део санитарија, прекинут је цео чвор, и вода се непрестано излива у подрум, а већ је почела да се шири и у друге просторије.
Недеља Самарјанке у Љуљацима 22-5-2011
У недељу самарјанке и на дан празновања преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског чудотворца, епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Љуљаци уз саслуживање клира наше Епархије у егзилу.
Својим богонадахнутим и живописним речима Архијереј је у пуној љуљачкој цркви верницима појаснио смисао и значај јеванђелског догађаја везаног за жену самарјанку, а који се у данашњу, пету недељу по Васкрсу помиње и износи на духовну трпезу верним чадима Цркве Божије.
М. Вујанић: Писмо Свештенству Дабробосанске Митрополије!
Након објављене вијести о прослављењу крсне славе Св. Великомученика и Победоносца Георгија, а коју смо уз Божју помоћ и помоћ светог Георгија прославили у Источном Сарајеву и Палама, заједно са канонским клиром Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г.г. Артемија – стигло нам је путем електронске поште и телефона неколико „душебрижних“ савјета од стране свештенства Митрополије дабробосанске.
Пренос моштију Светог оца Николаја
На данашњи дан славимо спомен преноса моштију великог светитеља Цркве Православне и великог угодника Божјег, Светог оца нашег Николаја Мирликијског чудотоворца.
У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика тело овог Светитеља пренето је из Мира Ликијског у Бари, у Италији. То је урађено јер су муслимани били навалили на Ликију.
Митр. Пирејски: Остајем при својим ставовима!
Поводом недавног документа Синода Грчке Цркве упућеног свим Архијерејима Грчке Цркве, којим се прослеђује писмо Патријарха Српског Иринеја о казнама према Епископу Артемију, Митрополит Пирејски Серафим, који је као члан Синода потписао поменути документ, претрпео је доста критика у јавности због тобожњег одступања од свог претходног исправног става о анти-каноничности рашчињења Епископа Артемија.
О. Г. Металинос: Ради се о злочину над Епископом Артемијем!
Професор Атинског Универзитета у пензији Протојереј Георгије Металинос, дао је недавно изјаву у којој се осврнуо и на питање прогона Епископа Артемија.
Отац Георгије Металинос познат је по свом предањском, отачком ставу.
Био је близак са блаженопочившим о. Јованом Романидисом.
У наставку доносимо део изјаве који се односи на прогон Епископа Артемија.
Епископ Артемије поново на Косову и Метохији
Недеља друга по Васкрсу је посвећена женама Мироносицама, које врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око изласка сунца. И говораху међу собом: „Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?“ И погледавши видеше да камен беше одваљен, а беше врло велики. И ушавши у гроб, видеше младића обучена у белу хаљину где седи с десне стране, и уплашише се.
Архим. Симеон: Не ради се о икономији него о правди (III)
– или зашто В. Димитријевић „игра“ како А. Јевтић „свира“ –
4) ICR Питер Фејт / Амбaсадор Немачке Мас
Часлав Дамјановић: Ко распиње браћу своју?
После првог дана Сабора, на порталу „Борба за Веру“, након кратког извештаја да је Сабор отворен, уследило je предивно написано верско програмском упућење, насловљенo „Уредништво: Господе, не урачунај им грех овај!“ – „Борба за тајну вечеру“.[1]
Међутим, нити насловна најава закључка – „Уредништво: Господе, не урачунај им грех овај!“