Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Ђурђевдан у Љуљацима

На дан празновања спомена Светог славног и добропобедног великомученика Георгија Победоносца, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у светом манастиру Љуљаци, уз саслуживање шест свештенослужитеља и два јерођакона из реда клира нaше Епархије у егзилу.

simeon001

Архим. Симеон: Не ради се о икономији него о правди (II)

– или зашто В. Димитријевић „игра“ како А. Јевтић „свира“ –


3) Угледни српски интелектуалци / Група угледних српских интелектуалаца

Поставке, идеје, ставови, тезе, приступи који постоје у текстовима и изјавама г-на Димитријевића, могу се препознати и у обраћањима Угледних српских интелектуалаца, као и Групе угледних српских интелектуалаца (титулисање наведено према www.borbazaveru.com),

Свети Николај Жички у Крагујевцу

На дан када Света Црква слави спомен Светог новојављеног угодника Божјег и просветитеља српског Николаја Охридског, Жичког и Лелићког, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у Крагујевачком насељу Драгобраћа, у капели посвећеној овом угоднику Божјем, уз саслуживање клирика наше Епархије у егзилу.

Антипасха – Томина недеља у Љуљацима

Прва недеља по Васкрсу назива се Антипасха или Томина недеља. Антипасха у преводу са Грчког значи „уместо Пасхе“, тј. тог дана се савршава празнична служба исто тако торжествена као и на сам најсветији дан Пасхе Христове. Друкчије се она назива Томином недељом, у спомен другог јављања васкрслог Христа својим ученицима, који су га видели васкрслог и непосредно након Васкрсења, сви осим Томе.

Васкршњи уторак у Нишу

Небоземна васкршња радост на трећи дан Васкрса укрепила је вернике Ниша на Светој архијерејској литургији коју је у нишкој катакомбној капели Светог Архангела Михаила служио његово преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Артемије.

Светли понедељак у Барајеву

Васкршњи понедељак у манастиру Светог Јустина Ћелијског

На други дан највећег хришћанског празника Васкрса, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у новооснованом манастиру Светог Јустина Ћелијског надомак Барајева.

Девтеропасха у Љуљацима

На сам дан Светог Васкрсења служи се свечана вечерња служба, звана Девтеропасха. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије одслужио је ову торжествену службу на сам дан Васкрса у храму љуљачке обитељи уз саслуживање клирика Епархије рашко-призренске.

Васкрс у Љуљацима

Најславније Васкрсење Господа и Спаса нашег Исуса Христа са собом нам је донело један вечити и неизмењив закон, а тај закон вели: што је већи крст, што је веће страдање за Христа и истину Његову, веће је и славније васкрсење оних који страдају, као и те саме Христове истине, која јесте и биће и истина Цркве Његове.

Велика субота у Љуљацима

На Свету и Велику суботу у Светој љуљачкој обитељи Светом и божанственом Литургијом обележен је овај Свети дан.

Литургију су служили јеромонах Иринеј и јерођакон Дамјан.

У једној од стихира посвећених овом празнику каже се „И створи Бог дан седми и то је Велика субота.“

Велики Петак у Љуљацима

Велики Петак је надраматичнији дан у историји човечанства, спомен на страшни догађај распињања Богочовека Христа рукама људским.

Света Црква богослужбено, са најпобожнијим трепетом, обележава овај догађај службама – изношењем плаштанице, обход са њоме око цркве и певање статије тј. опела Христу, и то на сам Велики Петак увече.

Велики четвртак у Љуљацима

На Велики четвртак, на дан када је Господ на Тајној вечери, једући са својим Светим ученицима и апостолима Пасху, установио Свету Евхаристију, његово преосвештенство епископ рашко-призренски и косовко-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Божанствену Литургију Светог Василија Великог, како то прописује Типик наше Свете Цркве.