ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Како време измиче, све већа је даљина међу браћом православном.

Једни препознавши истину, својим духовним напретком попут голубице, како Свети Оци казиваше, исхитрено стреме ка небу, свом једином циљу, жељеном спасењу.

Рекет по рекет и окити се праведни Ноле орденом Светог Саве. Награђиванима никад доста награда, уосталом, као ни кажњаванима казни. Сујетољупци љубе награде а за узврат служе наградодавцима, материјално и морално. Тако функционише наша друштвена позорница. Треба бити свестрано обдарен и то доказати наградама добијеним у више области.

Од духовног посрнућа пре Другог светског ратa[1], до отвореног безбоштва после Другог светског рата, није било већег зла и већег пада у нашој Помесној цркви од овог који је наступио, а то је отворено проповедања јереси од стране њених предстојатеља. Од бечког исповедања јереси патријарха Иринеја, до београдског паљења свећа у синагоги јеврејској од стране истог, наша Помесна Црква убрзаним током проходи сав онај пут који је Рим у свом посрнућу вековима пролазио, и сада се наша Помесна црква налази на ивици амбиса који се зове: потпуно отпадање од Бога, од свеосвећујуће, просвећујуће и спасоносне благодати Његове.

Настављају се притисци на монаштво у светосавској катакомби у Жеровници

Нека тебе гоне, али ти не гони.
Нека те разапињу, али ти не разапињи.
Нека те вређају, само ти немој вређати.
Нека те клевећу, само ти немој клеветати.
(Преп. Исаак Сирин)

Да ће се ствари одвијати у овом правцу било је очекивано још од појаве прве претње у Житковцу.

Српска Народна Одбрана у Америци, Месни Одбор Детроит, држава Мичиген, упутила је отворено писмо Патријарху Иринеју, са две поруке – да не позива Папу у Србију, и да је једини законити Епископ рашко-призренске Епархије – Артемије. Писмо доносимо у прилогу.

На адресу Уредништва стигло је писмо г-на М. М. Јовића упућено сајту www.borbazaveru.com.

Писмо доносимо у наставку.

Поводом најава из Синода да ће на заседању Светог Архијерејског Сабора новембра 2010. Епархија рашко-призренска бити подељена, те да ће из ње бити изузета Рашка област од које ће бити створена Рашка Епархија, Архимандрит Симеон објавио је анализу поменуте намере, из које се види сва погубност евентуалне поделе и стварања Рашке Епархије.

Следити Истину Христа је пут једини који води животу вечном

Шта је смисао живота наших?
Сврха и суштина живота људског, је спознати пут истински, који води вечном животу.
Али, како га спознати?!

Да ли човек сме живети и умрети без спознања, Истине, и колико је скупо плаћен откуп греха, зарад спасења његовог.

Прочитавши текст Покушај застрашивања оца Небојше, љубав према истини учини ме позваним да својим иако слабашним гласом станем на страну прогнане правде.

Притисак на оца Небојшу извршен је од стране комуналне инспекције града Крагујевца са којом сам годинама покушавао да решим лични проблем, тако да сам њихову праведну делатност искусио на својој кожи.

Не престајем да се изненађујем новим текстовима на сајту „Борба за веру“. Видим да је моје писмо било веома узнемиравајуће по г-дина Владимира Димитријевића, када је без имало смирења написао текст где каже „да личи на међеда“. То је он сам констатовао, ја то нисам нигде написао.

Дана 11. маја 2011. године, у преподневним часовима, код оца Небојше у Драгобраћу дошла су двојица инспектора из ЈКП Крагујевац. Комунални инспектори рекли су оцу Небојши да су дошли на увиђај због пријаве епархије Шумадијске. Ево шта нам је отац Небојша испричао о том догађају:

„Јуче у преподневним часовима, у моју кућу у селу Драгобраћа дошла су два инспектора комуналне инспекције из Крагујевца.

Ево још једне усијане теме на којој се сукобљавају антиекуменисти, а паписти задовољно трљају руке мислећи да је зло семе раздора посејано међу нама. Покушаћу да и ја, као један од многобројних цивила „артемита“ кажем шта о томе мислим држећи се подаље од теолошке (пре)учености.

Једна двослојна реч огромне тежине изазвала је велику жалост прогнаних монаха косовских и многих верних лаика, а у некима и гнев.