Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Бадње вече у Љуљацима

На Бадње вече, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије, извршио је освећење бадњака уз саслужењe Јереја Небојше Стевића, пароха из Гаја (Епархија банатска), и прогнаног монаштва. Освећењу бадњака присуствовало је и око 500 верника из свих крајева Србије. Чину освећења бадњака предходила је кратка вечерња служба после које се Владика Артемије обратио народу:

Божић – смисао и историјат празника

БОЖИЋ

је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог). Због особитог значаја, у црквеним књигама назива се „Мала Пасха“, а Св.

badnjak

Распоред богослужења за Божићне празнике

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
ЗА БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије за Божићне празнике служиће у храму светог Јована Крститеља у Љуљацима, где ће се организовати и паљење бадњака на Бадње вече.

У наставку доносимо распоред богослужења за предстојеће Божићне празнике.

Епископ Артемије: Божићна Посланица (видео)

Доносимо Божићну посланицу Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског др Артемија.

 

А  Р  Т  Е  М  И  Ј  Е

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ
У ЕГЗИЛУ

Литургија у Љуљацима 2-1-2011

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије служио је јуче Свету Архијерејску Литурију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење више свештенослужитеља распете Епархије.

patrijarh

Архим. Симеон: Литургијска реформа – шта нас чека (видео)

Корифеји тзв. литургијске обнове у Србији, Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић и Иринеј Буловић, већ годинама насилно и перфидно раде на промени литургијске богослужбене праксе, уносећи новине у богослужење, стране Православном Предању и Православној самосвести. Заједно са новачењима у богослужењу започели су са новачењима и у теологији.

Србија се умирит’ не може VII

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

У наставку доносимо неколико писама, обраћања и поетских остварења читалаца сајта Епархије рашко-призренске.

Јеромонах Максим: Страшни суд у СПЦ

Истoрија наше Помесне Цркве показује да је проблем осионости врха извршне црквене власти, оличеног у Синоду, деценијски камен спотицања истинском саборном функционисању наше Помесне Цркве. Ако овај проблем сагледамо кроз призму актуелних дешавања, као и оних која су њима претходила, видећемо да таква једна антисаборна појава, попут поменуте синодске осионости, управо кулминира ових дана.

Да ли су рашчињени свештеномонаси рашко-призренске Епархије заиста лишени Божанске благодати?

У среду, 8. децембра, 2010. године је изашло саопштење великог црквеног суда српске православне цркве, да су 14 јеромонаха и 3 јерођакона лишени свештеничког чина, и да су тиме лишени Божанске благодати, тако да њихова свештенодејства више немају Божанску легитимацију, већ да су безвредна и безблагодатна.