На данашњи дан, Петак, када се православни Срби у посту и молитви присјећају распећа Господа нашег Исуса Христа, Синод Београдске Патријаршије приредио је још једно понижење нама православним Србима, наградивши једног од највећих србомрзаца данашњице, министра МУП-а , орденом Белог Анђела.
Да ли ви синодалци имате и мало поштовања и обзира према нама православним Србима?
Свети отац Јустин обратио се маја 1977. године Светом Архијерејском Сабору Српске Цркве поводом још тада грозничавих и исфорсираних припрема за организовање Великог Сабора Православне Цркве. Носиоци тих припрема били су и у то време Цариград и Москва. Са критеријумом свеоотачке еклисиологије о. Јустин указао је на опасности таквога чињења од стране појединих православних јерараха, осврћући се на богочовечански карактер Цркве и њену мисију у свету.
Реаговање на ставове митрополита Илариона Алфејева изнесене у интервјуу за „Политику“ (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Strpljivim-dijalogom-do-resenja-polozaja-SPC-u-Crnoj-Gori.sr.html), а које преноси www.borbazaveru.com
У тексту који следи осврнућемо се на неумјесне ставове и предлоге који долазе од врха Руске православне цркве, тј. од високопреосвећеног композитора и дипломате Илариона Алфејева, који „широкогрудо“ изналази решења за српске невоље дувајући у глобалистичку свиралу.
Ја грешни слуга Јован, јерej Кронштански, остављам вам мојом руком писано чудно привиђење које доживјех.
У ноћи 1. јануара 1908. године, присједох на столицу да мало одахнем послије вечерње молитве. У мојој соби бјеше полумрак, прод иконом Свјете Богомајке горјело је кандило. Не прође ни пола часа кад чух тих и лак шум, неко се лако дотаче мог десног рамена и тих, умиљат глас ми рече: „Устани, слуго Божији, Јоване, пођи за мном.“
Није случајно што у овом тексту пишемо баш о Илариону Алфејеву. Ко је он заправо? Иларион Алфејев се родио 1966. године у породици крштених Јевреја. Алфејев са патријархом руским Кирилом припада струји такозваних екумениста „Никодимоваца“, следбеника митрополита Никодима Ротова, који је 1978. године скончао на пријему у Ватикану, пред ногама папе Ивана Павла I.
У Грчкој јавности маја 2009. појавило се Исповедање Вере против Екуменизма, састављено од стране свештеника и монаха Грчке Цркве. Својом утемељеношћу у Светом Предању и Светом Писму, силином аргумената, јасноћом израза, хармоничним излагањем основних ставова еклисиологије Православне Католичанске Цркве и бритким исповедањем вере насупрот широко распрострањене свејереси Екуменизма, овај богословски рад привукао је на себе велику пажњу теолошке јавности.
САБОР ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА И МОНАХА
ПОДРШКА НЕПРАВЕДНО ПРОГОЊЕНОМ ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ
Неформални Сабор Свештеника и Монаха на свом последњем сабрању (17-2-2011) једногласно је одлучио да објави текст подршке прогоњеном новом исповеднику Православне Вере Епископу рашко-призренском и етнарху Артемију.
Обавештавамо вернике богоспасаване Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу да ће Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије у четвртак 6. октобра/23.септембра, на дан празновања Зачећа светог Јована Претече са почетком у 9:00 часова, служити свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јована Претече у Љуљацима, поводом храмовне славе овог манастира.
На дан великог Господњег празника Возвдижења часнога Крста, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру-катакомби светог Јустина Ћелијског у Барајеву.
Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије, између осталих и јереј Жељко Марић, који је недавно пришао под омофор епископа Артемија.
Како постати Архиепископ уместо Патријарха
Брат Жељко је замољен од присустних гостију на слави да каже какво је његово мишљење о актуелним дешавањима у СПЦ и то нарочито на две теме: мајски Сабор архијереја СПЦ и избор нових чланова Светог Архијерејског Синода, а потом и Рехабилитациони центар „Црна Река“.
После протеста изражених од стране многобројних немачких грађана и политичара према Папи, током његове четвородневне посете Немачкој, Папа је завршио своје путовање пријатељским сусретима како са 81-годишњим бившим канцеларом Хелмутом Колом, тако и са представницима Православних Цркава, на чијем челу је био Митрополит Немачке Августин.
Недавно је објављена фотографија начињена почетком септембра у Приштини, на којој су приказани Шибалић Т. (представља се као Епископ рашко-призренски) и Хашим Тачи како се рукују.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
