Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Хорепископ Максим: Свети Јустин Ћелијски о прекиду литургијског оштења са патријарсима – екуменистима

У недавно објављеним Писмима светог Јустина Ћелијског, у два тома, нашој православној јавности је још више разоткривена дубина, православност, јеванђелскост и животност духа, предања и речи овог светог оца. Није могуће у једном кратком чланку пренети све духовне бисере из Писама светог Јустина, посебно оне исповедничке, усмерене против цркворушилачке и богопротивне јереси екуменизма.

Преподобни Макарије Оптински – Писма монасима

И з богате духовне ризнице преподобног Макарија Оптинског износимо књигу писама упућених монасима која садржи душекорисне савете за сваког хришћанина. Својим животом, послушањем, смирењем, молитвеношћу, трпељивошћу, богољубљем, човекољубљем и осталим јеванђелским врлинама свети Макарије је дух благодатног подвижништва, непрестане молитве и старчества примио у себе.

Подсећање: Интервју блаженопочившег Епископа Артемија за лист „Независна светлост“

КОСОВО И МЕТОХИЈА У ПЛАМЕНУ,

А ДЕДИЊСКИ БЕОГРАД ЋУТИ!

РАЗГОВОР СА ЊЕГОВИМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВОМ ЕПИСКОПОМ РАШКО-ПРИЗРЕНСКИМ Г. АРТЕМИЈЕМ О СВЕ ДРАМАТИЧНИЈЕМ СТАЊУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – СРПСКОЈ ДУХОВНОЈ ПОСТОЈБИНИ

Свети Владика Николај: Недеља 8. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О УМНОЖИТЕЉУ ХЛЕБА У ПУСТИЊИ

Матеј 14, 14-22. Зач. 58.

Свевишњи Бог све што твори, твори целисходно. Ништа у Његовим делима нема бесциљно, непотребно и излишно.

Зашто неки људи тако бесциљно ходе и толико бесциљних послова послују? Зато што не знају циљ свога живота, ни мету свога путовања.

Канонска посета Епископа Ксенофонта манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху

После избора за новог архијереја Епархије рашко-призренске у Егзилу, Епископ Ксенофонт је први пут био у канонској посети манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху у Аустрији у периоду од петка 6. августа до понедељка 9. августа и у Недељу 7. по Духовдану служио у манастиру архијерејску Литургију. 

Подсећање: Декларација II свесрпског црквено-народног сабора

У наредним редовима доносимо Декларацију II свесрпског црквено-народног сабора одржаног у Приштини 24. и 25. јануара 1998. године.

После свестраног разматрања актуелног, а нимало охрабрујућег стања српског народа на светој српској земљи Косову и Метохији, односно Старој Србији, чији се положај  драстично погоршао у последњих неколико месеци, Сабор је једногласно донео и усвојио следеће

Подсећање: Божићни проглас српском народу Косова и Метохије

Српско-албански односи на Косову и Метохији непрестано се све јаче заоштравају и погоршавају. Тражење решавања тих односа намеће се како овде на Косову и Метохији, Србији и Југославији, тако и у институцијама међународне заједнице и светској медијској и политичкој јавности. Налазимо се у времену када се са свих страна врши притисак за промену стања.

Свети Владика Николај: Недеља 7. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЉЕНИМ И НЕИСЦЕЉИВИМ СЛЕПЦИМА

Матеј 9, 27-35. Зач. 33.

Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха, живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу се рачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?

Епископ Артемије: Косово и Метохија у светлу домаћег и међународног права

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2007, број 1-2 (57-58), стр. 143-147

Годинама говоримо и на оваквим прес-конференцијама, али и свуда по свету, о угњетености и страдању српског народа на Косову и Метохији, о рушењу и уништавању наши светиња – цркава и манастира и остале нашe културне баштине од стране шиптарских злочинаца, о неравди коју нам међународна зајeдница чини подржавајући шиптарске терористе и настојећи да Косово и Метохију одузму од Србије и српског народа.

Храмовна слава у катакомби Светог Илије у Младенову

Великом старозаветном угоднику Божјем, боговидцу, чудотворцу и ревнитељу вере Божје, Светом Пророку Илији (20. јул/2. август) посвећена је катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом