БОГОСЛУЖЕЊА

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.

У среду, 8. фебруара, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама Светом Архијерејском Литургијом свечано је прослављен спомен Преподобних Ксенофонта, Марије, Јована и Аркадија. Дивни угодник Божији Преподобни Ксенофонт је небески заштитник Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта.

Великог светилника Цркве Божије и великог поборника Православља, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21 јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима.

Поводом храмовне славе, Преподобног Антонија Великог, 30. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, у истоименом манастиру у Темској код Пирота Свету Архијерејску Литургију уз саслужење више свештенослужитеља епархије.

Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око 50 верника. Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част Преподобног Антонија принело манастирско братство.

На Великом вечерњу, уочи празника Преподобног Антонија Великог, 29. јануара, у истоименом манастиру у Темској код Пирота, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме расофорног монаха ове обитељи Натанаила (Ћајића). Новом монаху Владика је дао монашко име Акакије, по Преподобном Акакију (празнује се 7.

Спомен иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице свечано је прослављен у истоименом манастиру у Новим Козарцима, на дан њеног зимског празновања, 25. јануара. Тим поводом Свету Архијерејску Литургију у манастиру је служио, Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење: протосинђела Иринеја (Ристића)

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви.

Поводом празника Сабора Светог Јована Крститеља, 20. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, у истоименом манастиру у Љуљацима Свету Архијерејску Литургију уз саслужење јеромонаха Теоктиста (Вуловића). Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око педесет.Најмлађи од њих су се на Литургији сјединили са Господом Христом кроз Свето Причешће.

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

СИНАКСАР

Црква је испочетка узела да сутрадан пo Светом Богојављењу празнује сабор чесног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована. Јер је доликовало да се празником укаже поштовање ономе који послужи тајни божанског крштења ставивши руку своју на главу Господњу. Стога се одмах после Крштења Господњег празнује Крститељ и прославља песмама саборно.