Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Апел за помоћ – конак на Брезовици

Браћо и сестре,

По благослову Епископа епархије рашко-призренске у Егзилу Г. Господина Артемија, братство манастира Светих Архангела у Егзилу
 почело је изградњу конака са капелом за Манастир – Катакомбу Св. Архангела у Егзилу на Шар Планини, у Сиринићкој Жупи. Позивамо све који су у могућности да на било који начин помогну изградњу овог манастира, да контактирају братију која се налази у катакомби на Брезовици. 


Седамнаеста недеља по Духовдану – Барајево

У седамнаесту недељу по Духовдану и на празник светог апостола Јована Богослова његово преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светог оца нашег Јустина Ћелијског у Барајеву, уз саслуживање свештеника, свештеномонаха и јерођакона из редова клира наше Епархије.

Храмовна слава у Љуљацима – Зачеће светог Јована Претече

Данас је милошћу Божјом велика радост зачећа највећег међу рођеним од жена, светог Јована Претече, украсила празнично, литургијско сабрање у љуљачкој обитељи.

Уочи овог великог празника служено је празнично бденије.

На сам дан храмовног празника свету архијерејску Литургију служио је Његово преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г.

Жељко Которанин: Фидасово поимање канонског права I

Богословски факултет СПЦ издао је књигу Власија Фидаса „Канонско право“ са поднасловом „Богословска перспектива“, чији је рецензент др Ненад Милошевић, иначе предавач црквеног права на истом факултету. Очигледно је стога да ставови изнети у овом раду уживају уважавање од стране професора, те да их и студенти имају усвојити.

Зовите нас како Устав налаже

{gall width=190height=128}slicice/ministri.jpg{/gall}„Албанци нису желели да живе у Србији и ја им признајем то право, али ни Срби не желе да живе на независном Косову. Ја очекујем да им ви, као демократа, признате то исто право“, рекао је недавно актуелни потпредседник српске владе Ивица Дачић државном секретару Аустрије Волфгангу Волднеру.

Рајица М: Пастиру добром народа србског

ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА

Свака птица своме јату, свака овчица своме стаду, неко за Пастиром а неко за најамницима, тако било, тако јесте и тако ће бити док је Бога и човека. Крчка се и превире на овим нашим богомданим просторима, хладе се старе идеје, крчкају се нове, деле нас пословично већ добро раздељене Србе, како то неки воле да кажу, на две Србије.

Благослов „Табљинскаја Богородица“

Заштитница Царске Руске Војске

5. 10. 2011. Исцелитељна икона „Табљинскаја Богородица“ на свом путу „Крестного Хода“, ових се дана по вољи Божијој на трен зауставила на подручју епархије Бачке.

Захвалност да и ми у Бачкој, највећој леји трња јересног, макар за трен будемо почаствовани благодаћу њеног виђења и целивања је наопака одлука администратора епархије Бачке да Њен долазак у храмове епархије Бачке није најављен најмање петнаест дана раније.

art

Владика Артемије служи у Барајеву

Обавештавамо светоимену паству богоспасаване Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу да ће у недељу 9. октобра, тј. 26. септембра текуће године, на празник светог апостола Јована Богослова, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије служити свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јустина Ћелисјког у Барајеву, са почетком у 9:00 часова.

Шеснаеста недеља по Духовдану у Љуљацима

У шеснаесту недељу по Духовдану Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јована претече у Љуљацима. Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије у егзилу.

Писмо Синоду – Осврт на Орден Министру Полиције

На данашњи дан, Петак, када се православни Срби у посту и молитви присјећају распећа Господа нашег Исуса Христа, Синод Београдске Патријаршије приредио је још једно понижење нама православним Србима, наградивши једног од највећих србомрзаца данашњице, министра МУП-а , орденом Белог Анђела.

Да ли ви синодалци имате и мало поштовања и обзира према нама православним Србима?

Свети Јустин: Поводом сазива Великог Сабора Православне Цркве

Свети отац Јустин обратио се маја 1977. године Светом Архијерејском Сабору Српске Цркве поводом још тада грозничавих и исфорсираних припрема за организовање Великог Сабора Православне Цркве. Носиоци тих припрема били су и у то време Цариград и Москва. Са критеријумом свеоотачке еклисиологије о. Јустин указао је на опасности таквога чињења од стране појединих православних јерараха, осврћући се на богочовечански карактер Цркве и њену мисију у свету.

Иларион Алфејев у Српској Цркви

Реаговање на ставове митрополита Илариона Алфејева изнесене у интервјуу за „Политику“ (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Strpljivim-dijalogom-do-resenja-polozaja-SPC-u-Crnoj-Gori.sr.html), а које преноси www.borbazaveru.com

У тексту који следи осврнућемо се на неумјесне ставове и предлоге који долазе од врха Руске православне цркве, тј. од високопреосвећеног композитора и дипломате Илариона Алфејева, који „широкогрудо“ изналази решења за српске невоље дувајући у глобалистичку свиралу.