Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Литургија у Љуљацима 20-2-2011

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је у Недељу о блудном сину (20. фебруара) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.

Архимандрит Симеон: Коме служи Синод?

УВОД

Још је у свежем и живом сећању процес обнове српских светиња на Косову и Метохији по одредницама тзв. Меморандума, који су изводили Шиптари, без икаквог знања, искуства и стручне оспособљености за такве послове, уз будни надзор Синодалаца да се тај „модел обнове“ случајно не оспори и не обустави, и уз подстицање тзв.

Сретење – Литургија

На сам дан празника Владика Артемије је служио Свету Архијерејску Литургију. Пред почетак Литургије рукопроизвео је за чтеца Далибора (Марковића), богослова из Новог Пазара. На Светој Литургији Владици Артемију саслуживало је 10 свештеномонаха, Јереј Небојша (Стевић) и 3 свештенођакона. Не мали број верника се на Литургији и причестио Светим и животворним Тајнама Христовим.

Сретење – монашења

Велика благодат Божија која је обасјала Цркву Божију на Светога Саву и Света Три Јерарха, још једном је бљеснула у храму Светог Јована Крститеља у Љуљацима на Преславни Празник Сретења. Тог празничног дана, на Великој Вечерњи, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Артемије, замонашио је у чин мале схиме расофорну монахињу Јерусалиму (Филиповић), при чему је задржао њено старо име, и искушенице Зорицу (Ивановић), Митру (Андрејевић) и Радојку (Јанковић) давши им нова монашка имена Ангелина, Михаила и Харитина.

Јеромонах Максим: Пошаст, а не „пошаст“ екуменизма

Мешање политике у живот Цркве је тема многих савремених расправа, анализа и чланака, уопште, то је тема која забрињава многе умове данашњице, особито оне којима је до Цркве искрено стало. Кад кажемо утицај политике, мислимо, наравно, на утицај политичког „мејнстрима“, а данас је то евроинтеграциона, већ пословично бајковита прича о демократији и евро-унијској земљи Дембелији, која „жељно ишчекује“ сиромашну и неразвијену Србију.

Нови свештеномонаси у редовима катакомбног монаштва

После периода жестоког и добро организованог медијског одстрела Владике Артемија и његовог монаштва, спроведеног од стране неславног трија кога чине поједини заблудели архијереји СПЦ, тамних и мрачних српских синова из државног апарата, и антипатриотских, прозападно оријентисаних медија, чинило се да је истина потпуно уништена и да од ње неће остати ни камен на камену.

Пејовић П: Отворено писмо Православном Свештенику СПЦ

Помаже Бог оци православни,

Уместо заједничког пребивања у Христовој Цркви Православној, том јединству истинске љубави, у ововременом рату истине и лажи, сваким се треном међу нама продубљује све већи јаз, узрокован од стране оних духовника који од Цркве, Господа, својеумном филозофијом одступише.

Јеромонах Бенедикт: Благодат се умножава

 Прођите се ових људи и оставите их;
јер ако буде од људи ово дело, поквариће се;

ако ли је од Бога, не можете га уништити; 
чувајте се да се како не нађете као
богоборци
(Д.А. 5, 38-39)

Јеромонах Максим: Тако ли се брани Црква?

Немили догађај бацања „молотовљевих коктела“ на кућу у Житковцу, местo у коме су смештени прогнани из својих манастира монаси ЕРП, Владике Артемија, о. Јефтимије и о. Јаков, иако очекиван, ипак је по својој нељудскости био потресан. Ма колико могли замислити нечији пад (у овом случају узурпатора трона ЕРП Теодосија), ипак, човек створен по богообразној доброти лика Божијег, никада зло не може спокојно да прихвати, јер се увек буни у њему онај делић природе који носи још коју црту божанског лика, бунтује против зла, не прихвата га као своје, јер зло и није природни део нас, већ падом, непослушањем Оцу и грехом придодатo нам.

Једна историјска паралела: Јужнословенске и Евроатланске интеграције

Србија данас није први пут у ситуацији када треба да донесе једну судбоносну одлуку о својој будућности. Евро-атлантске интеграције – да, или не? Последњи пут Србија се нашла пред једном таквом сличном одлуком 1914 године, након што је Први светски рат већ био почео. Требало је одлучити о томе шта су ратни циљеви Србије.