ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

 Црква Светог Јована Крститеља
ЉУЉАЦИ

Немилосрдан догађај бацања експлозивне направе на кућу оца Небојше, уочи самога Васкрса, нанео је велику материјалну штету како у кући, тако и у окућници.

Уништене су водоводне и канализационе цеви, део санитарија, прекинут је цео чвор, и вода се непрестано излива у подрум, а већ је почела да се шири и у друге просторије.

У недељу самарјанке и на дан празновања преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског чудотворца, епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Љуљаци уз саслуживање клира наше Епархије у егзилу.

Својим богонадахнутим и живописним речима Архијереј је у пуној љуљачкој цркви верницима појаснио смисао и значај јеванђелског догађаја везаног за жену самарјанку, а који се у данашњу, пету недељу по Васкрсу помиње и износи на духовну трпезу верним чадима Цркве Божије.

Након објављене вијести о прослављењу крсне славе Св. Великомученика и Победоносца Георгија, а коју смо уз Божју помоћ и помоћ светог Георгија прославили у Источном Сарајеву и Палама, заједно са канонским клиром Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г.г. Артемија – стигло нам је путем електронске поште и телефона неколико „душебрижних“ савјета од стране свештенства Митрополије дабробосанске.

(Поводом одлуке да папа 2013. иде у Чешку)

Попадија Мира ми пре 10 година рече да треба свакоме, пре рукополагања за свештеника да се уради тест интелигенције. Слажем се. А нарочито пре него се неко завладичи!

На данашњи дан славимо спомен преноса моштију великог светитеља Цркве Православне и великог угодника Божјег, Светог оца нашег Николаја Мирликијског чудотоворца.

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика тело овог Светитеља пренето је из Мира Ликијског у Бари, у Италији. То је урађено јер су муслимани били навалили на Ликију.

Поводом недавног документа Синода Грчке Цркве упућеног свим Архијерејима Грчке Цркве, којим се прослеђује писмо Патријарха Српског Иринеја о казнама према Епископу Артемију, Митрополит Пирејски Серафим, који је као члан Синода потписао поменути документ, претрпео је доста критика у јавности због тобожњег одступања од свог претходног исправног става о анти-каноничности рашчињења Епископа Артемија.

Професор Атинског Универзитета у пензији Протојереј Георгије Металинос, дао је недавно изјаву у којој се осврнуо и на питање прогона Епископа Артемија.

Отац Георгије Металинос познат је по свом предањском, отачком ставу.

Био је близак са блаженопочившим о. Јованом Романидисом.

У наставку доносимо део изјаве који се односи на прогон Епископа Артемија.

Недеља друга по Васкрсу је посвећена женама Мироносицама, које врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око изласка сунца. И говораху међу собом: „Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?“ И погледавши видеше да камен беше одваљен, а беше врло велики. И ушавши у гроб, видеше младића обучена у белу хаљину где седи с десне стране, и уплашише се.

– или зашто В. Димитријевић „игра“ како А. Јевтић „свира“ –

4) ICR Питер Фејт / Амбaсадор Немачке Мас

После првог дана Сабора, на порталу „Борба за Веру“, након кратког извештаја да је Сабор отворен, уследило je предивно написано верско програмском упућење, насловљенo „Уредништво: Господе, не урачунај им грех овај!“ – „Борба за тајну вечеру“.[1]

Међутим, нити насловна најава закључка – „Уредништво: Господе, не урачунај им грех овај!“

Господ наш Исус Христос нам је рекао по чему ће се познати да смо ученици његови, а то је ако будемо имали љубави међу собом. На другом месту у светом Еванђељу нам је потврдио која је то пак највећа љубав коју можемо пројавити једни према другима, а то је да ко живот свој положи за ближњег свог.