Катакомбе

Свети Никита Ремезијански у Белој Паланци

На велики хришћански празник Ивањдан, када прослављамо највећег међу рођеним од жена (Мт. 11, 11), светог Јована Претечу, Света Црква слави и спомен једног великог угодника Божијег, који у нашем верном народу није довољно познат. У питању је свети Никита Ремезијански (335 – 414), епископ Ремезијане, некдашњих Извора, а садашње Беле Паланке код Пирота.

Велики српски празник Видовдан, дан када празнујемо светог великомученика Лазара Косовског и све новомученике српске, и када вршимо помен свих војсковођа и војника палих на бранику наше православне отаџбине, у Епархији рашко-призренској и косвско-метохијској у егзилу прослављен је са посебном пажњом и побожношћу.

И овом приликом је, као и за празник светог Јована Владимира, шатор послужио уместо храма за приношење бескрвне жртве на Божанственој Литурији. Благодат је учинила да овај шатор за све присутне буде Света Скинија, тј. „Шатор од састанка“, тј. место јединства Бога и Људи, Неба и земље.

Трећи дан Педесетнице и празник светог Јустина Ћелијског у истоименом манастиру у Барајеву

Једно од својстава Цркве, Духом Светим саздаване и утемељиване на Христу, јесте саборност њених чланова сједињених у Господу. Та саборност сједињује међусобно верне који су на земљи са онима који, угодивши Богу, сада благују на Небу.

Тридневно прослављање великог Господњег празника – Силаска Светога Духа на апостоле, настављено је у Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској у егзилу Светом архијерејском Литургијом на други дан овог празника, тј, на Духовски понедељак, одслуженој у нишкој катакомби Светог Архистратига Михаила.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г.

Празник Светог Јована Владимира у Лозници код Чачка

Празник Светог мученика и краља Јована Владимира у манастиру Црна Река је више од две деценије особито прослављан као слава манастирске капеле њему посвећене. Традиција посебног прослављања овог великог Угодника Божјег наставља се у нашој Епархији и у условима егзила и прогонства.

Недеља слепога у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву

Благодаћу Божјом новоосновани манастир Светог Јустина Ћелијског, на очиглед свих који га посећују, постаје једна од многих српских светиња, тј. место у коме се наш светосавски народ окупља на Божанственим Литургијама и осталим Божјим службама, тражећи и налазећи духовну опскрбу и укрепљење.

У овим данима Васкршњег попразништва, Господ је дан празновања Светих Кирила и Методија у манастиру Светог оца Јустина Ћелијског Исповедника благословио лепим пролећним јутром, а братство и вернике благословио је празничном Светом архијерејском Литургијом, коју je служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Артемије, уз саслуживање братије ове свете обитељи и неколико клирика наше Епархије у егзилу.

Недеља друга по Васкрсу је посвећена женама Мироносицама, које врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око изласка сунца. И говораху међу собом: „Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?“ И погледавши видеше да камен беше одваљен, а беше врло велики. И ушавши у гроб, видеше младића обучена у белу хаљину где седи с десне стране, и уплашише се.

Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије је у недељу посвећену Светим женама Мироносицама служио Свету архијерејску Литургију у северно-косовској катакомби у Жеровници. Ова Света Литургија особита је по томе што је прва коју Његово Преосвештенство служи на канонском подручју своје Епархије након што је срамно прогнан и депортован из Дубоког Потока па све до ван граница његове Епархије од стране КПС полиције, а по наруџбини узурпатора трона ЕРП Теодосија, новембра прошле године.