БОГОСЛУЖЕЊА

„Господ иде на добровољно страдање. И ми треба да идемо са Њим. То је дуг свакога ко исповеда да је Христовим страдањем постао оно што јесте и да ћe још добити нешто толико велико и славно да ни на ум човеку не може доћи. Како, пак, ићи са Њим?

„Пасха, Господња Пасха! Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење анђели певају на небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се, силом Његовог Васкрсења, обући сви они који истински верују у Њега и који му се из све душе прилепљују.

„На Велики петак се слави свето спасоносно и страшно Страдање нашег Господа и Бога и Спаса Исуса Христа. Ради нас Он је добровољно претрпео пљување, шибање, ругање, пурпурну хаљину и трску, сунђер, оцат, клинце, копље, и изнад свега Крст и Смрт. Такође се слави спасоносно исповедање на крсту покајаног разбојника, који беше распет са Њим.“


„Благовести и установљење Тајне Тела и Крви. Какво сједињење! Ми се причешћујемо истинитим Телом и истинитом Крвљу Христовом – оним истим које је у Оваплоћењу примио од пречисте крви Пречисте Дјеве Богородице. У Оваплоћењу које се догодило у тренутку Благовести, положена је основа Тајне Тела и Крви.

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети

„Сутрадан после последње суботе пред Пасху, Исус пође у Јерусалим. На изласку из Витаније опколи га гомила народа која је све више расла како су се приближавали Јерусалиму. Многи су чули за чуда која је Христос чинио и похрлили су да га виде.

„Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.“

На дан Лазареве суботе, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је  велико вечерње у Ариљу.

Јеванђеље о Богу међу разбојницима

Христос на Голготи! Спаситељ на Крсту! Праведник у мукама! Човекољубац убијен од људи! Ко има савести, нека се стиди! Ко има срца, нека плаче! Ко има разума, нека разуме!

С чиме да се сравни овај догађај, као бездан тајанствен, као земља тежак, као пакао језовит?

„Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења — када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.

„Нема хришћанина немоћног у овоме свету, макар га нападали најстрашнији греси и искушења овога света, само ако хришћанин никада не заборави своје главно оружје: покајање, молитву, пост; ако је сав он у ма којем подвигу еванђелском, у ма којој врлини, или у молитви, или у посту, или у еванђелској љубави, или у милостивости.

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

С обзиром на значај дана Велике Седмице, свакоме од њих постоји посебна служба у Посном Триоду, која је углавном посвећена Еванђелској причи или догађају чији се помен врши.